рационалнијег остваривања права и обавеза грађана и задовољавања њихових потреба од непосредног интереса за живот и рад.
	Такође, поједина јавна овлашћења могу се законом поверити и јавним агенцијама, установама, јавним предузећима, другим организацијама, па и физичким лицима (субјекти којима су поверена јавна овлашћења јесу имаоци јавних овлашћења).
	Делатности и послови због којих се оснивају јавне службе, њихово уређење и рад прописују се законом, а оснивачи јавних служби могу бити Република Србија, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.

1. Заштитник грађана.

	По Уставу, Заштитник грађана је независан државни орган који штити права грађана и контролише рад органа државне управе, органа надлежног за правну заштиту имовинских права и интереса Републике Србије (реч је о Државном правобранилаштву, чији су положај и надлежност уређени Законом о правобранилаштву), као и других органа и организација, предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења.
	Заштитник грађана није овлашћен да контролише рад Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда, судова и јавних тужилаштава.
	Заштитника грађана бира и разрешава Народна скупштина, већином гласова свих народних посланика, а он за свој рад њој и одговара. 
	Заштитник грађана ужива имунитет као народни посланик. О имунитету Заштитника грађана одлучује Народна скупштина. 
	Основна улога Заштитника грађана јесте, дакле, да штити права грађана и контролише рад органа државне управе (првенствено ради заштите грађана од евентуалног незаконитог и неправилног рада органа државне управе). Оваква (или слична) институција се у скандинавским земљама назива "омбудсман". 
	Положај и надлежности Заштитника грађана ближе су уређени Законом о Заштитнику грађана. По том закону, Заштитник грађана бира се на време од пет година и исто лице може бити највише два пута узастопно бирано на ту функцију. Заштитник грађана има четири заменика који му помажу у обављању послова утврђених тим законом, у оквиру овлашћења која им он пренесе. Заменике Заштитника грађана бира Народна скупштина, већином гласова свих народних посланика, на предлог Заштитника грађана. Заменици Заштитника грађана бирају се на време од пет година и исто лице може највише два пута узастопно бити бирано на ту функцију. Заштитник грађана и заменик Заштитника грађана не могу бити чланови политичких странака.
	По Закону о Заштитнику грађана, Заштитник грађана је овлашћен да контролише поштовање права грађана, утврђује повреде учињене актима, радњама или нечињењем органа управе, ако се ради о повреди републичких закона, других прописа и општих аката. Заштитник грађана је овлашћен, такође, да контролише законитост и правилност рада органа управе. 
	Свако физичко или правно, домаће или страно лице које сматра да су му актом, радњом или нечињењем органа управе повређена права може да поднесе притужбу Заштитнику грађана. Након утврђивања свих релевантних чињеница и околности Заштитник грађана може обавестити подносиоца притужбе да је притужба неоснована или може утврдити да су постојали недостаци у раду органа управе. Ако нађе да су постојали недостаци у раду органа управе, Заштитник грађана ће упутити препоруку органу о томе како би уочени недостатак требало отклонити. Заштитник грађана, дакле, нема овлашћење да се непосредно меша у рад органа управе тако што би поништавао, укидао или мењао акте органа управе. Оно што може, то је да органима управе упути одговарајућу препоруку. Ако орган управе не поступи по препоруци, Заштитник грађана може о томе да обавести јавност, Народну скупштину и Владу, а може и да препоручи утврђивање одговорности функционера који руководи органом управе