Сталност судијске функције такође је средство обезбеђења независности судијске функције. Ако положај судије не би био сталан, него подложан периодичним поновним изборима, постојала би могућност утицаја појединаца и институција (од којих зависи избор за судију) на обављање судијске функције од стране судије. Зато је, по Уставу, судијска функција стална, а изузетно, лице које се први пут бира за судију бира се на три године. Поред тога, судија има право да врши судијску функцију у суду за који је изабран и само уз своју сагласност може бити премештен или упућен у други суд. У случају укидања суда или претежног дела надлежности суда за који је изабран, судија изузетно може без своје сагласности бити трајно премештен или упућен у други суд, у складу са законом. 
	Са начелом самосталности и независности суда тесно је повезано уставно јемство имунитета судије. Судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења судске одлуке, осим ако се ради о кривичном делу кршења закона од стране судије. Такође, судија не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању судијске функције без одобрења Високог савета судства.
	Расправљање пред судом је јавно и може се ограничити само у складу с Уставом. Јавност се, по Уставу, може искључити током читавог поступка који се води пред судом или у делу поступка, само ради заштите интереса националне безбедности, јавног реда и морала у демократском друштву, као и ради заштите интереса малолетника или приватности учесника у поступку, у складу са законом. 
	Устав утврђује да у суђењу учествују судије и судије поротници, на начин утврђен законом. Ово уставно начело подразумева учешће нестручњака, обичних грађана, у суђењу, поред професионалних судија. Међутим, такође по Уставу, законом се може прописати да у одређеним судовима и у одређеним стварима суде само судије.
	Суд суди у већу, а законом се може предвидети да у одређеним стварима суди судија појединац. Ово уставно начело утврђује суђење у већу као правило, а суђење од стране судије појединца као изузетак који мора бити предвиђен законом. Разлози за такво опредељење налазе се у томе што суђење у већу представља већу гарантију објективности суда, свестранијег оцењивања чињеничног стања и исправне примене материјалног права на конкретан случај пред судом.
	Устав прокламује обавезност судских одлука. Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле. Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд, у законом прописаном поступку. Изузетак од овог правила представљају случајеви помиловања и амнестије (кад председник Републике актом о помиловању и Народна скупштина актом о амнестији накнадно утичу на судске одлуке). Помиловањем или амнестијом изречена казна може се, по Уставу, без судске одлуке, опростити у целини или делимично. По Кривичном законику, лицима која су обухваћена актом о амнестији даје се ослобођење од кривичног гоњења или потпуно или делимично ослобођење од извршења казне, замењује се изречена казна блажом казном, даје се рехабилитација или се укидају поједине или све правне последице осуде. Лица која су обухваћена актом о амнестији нису поименично одређена, а Народна скупштина даје амнестију тако што доноси закон о амнестији. Помиловањем се поименично одређеном лицу даје ослобођење од кривичног гоњења или потпуно или делимично ослобођење од извршења казне, замењује се изречена казна блажом казном или условном осудом, даје се рехабилитација, одређује краће трајање одређене правне последице осуде или се укидају поједине или све правне последице осуде. Председник Републике даје помиловање тако што доноси одлуку о помиловању. 
	Судске одлуке се, по Уставу, доносе у име народа и заснивају се на Уставу, закону, потврђеном међународном уговору и пропису донетом на основу закона.
	Устав забрањује политичко деловање судија и налаже да се законом уреди које су друге функције, послови или приватни интереси неспојиви са судијском функцијом. По Закону о судијама, судија не може бити на функцијама у органима који доносе прописе и органима извршне власти, јавним службама и органима покрајинске аутономије и јединица локалне самоуправе. Судија, такође, не може бити члан политичке странке, нити политички деловати на други начин, бавити се било којим јавним или приватним плаћеним послом, нити пружати правне услуге н