државне органе, органе територијалне аутономије, јединица локалне самоуправе и имаоце јавних овлашћења. Комунална милиција на територији града Београда, поред наведених послова, обавља и друге послове комуналне милиције којима се обезбеђује извршавање надлежности утврђених законом.
	Јединица локалне самоуправе образује комуналну милицију као унутрашњу организациону јединицу у саставу јединственог органа општинске, односно градске управе или управе образоване за поједину област. Ако се општинска, односно градска управа образује за поједине области − за послове, односно област комуналне милиције може се образовати посебна управа.
	Послови комуналне милиције јесу: 1) одржавање комуналног и другог законом уређеног реда од значаја за комуналну делатност; 2) вршење контроле над применом закона и других прописа и општих аката из области комуналне и других делатности из надлежности јединице локалне самоуправе; 3) остваривање надзора у јавном градском, приградском и другом локалном саобраћају, у складу са законом и прописима јединице локалне самоуправе; 4) заштита животне средине, културних добара, локалних путева, улица и других јавних објеката од значаја за јединицу локалне самоуправе; 5) подршка спровођењу прописа којима се обезбеђује несметано одвијање живота у јединици локалне самоуправе, очување добара и извршавање других задатака из надлежности јединице локалне самоуправе; 6) вршење контроле над применом закона којим се уређују државни симболи, осим у односу на државне органе, органе територијалне аутономије, јединица локалне самоуправе и имаоце јавних овлашћења; 7) други послови, у складу са законом.
	Правни акти и органи јединице локалне самоуправе. Највиши правни акт јединице локалне самоуправе је статут. Статутом се уређују нарочито: права и дужности јединице локалне самоуправе и начин њиховог остваривања, број одборника скупштине јединице локалне самоуправе, организација и рад органа и служби, одређивање органа овлашћеног за покретање поступака пред Уставним, односно Управним судом, начин управљања грађана пословима из надлежности јединице локалне самоуправе, услови за остваривање облика непосредне самоуправе, спровођење обавезног поступка јавне расправе приликом припреме статута, буџета (у делу планирања инвестиција), стратешких планова развоја, утврђивања стопе изворних прихода, просторних и урбанистичких планова, као и других општих аката на основу предлога квалификованог броја грађана или захтева једне трећине одборника, оснивање, начин избора органа и рад месне заједнице и других облика месне самоуправе, службенa употребa језика и писама националних мањина, у складу са законом и друга питања од значаја за јединицу локалне самоуправе. Статут доноси скупштина јединице локалне самоуправе. Скупштина јединице локалне самоуправе доноси, такође, опште акте из своје надлежности и усваја буџет и завршни рачун јединице локалне самоуправе.
	Законом о локалној самоуправи утврђено је да су органи општине: скупштина општине, председник општине, општинско веће и општинска управа.
	Скупштина општине је највиши орган општине, који врши основне функције локалне власти, утврђене Уставом, законом и статутом. Скупштину општине чине одборници, које бирају грађани на непосредним изборима, тајним гласањем, у складу са законом и статутом општине. Одборници се бирају на четири године. Број одборника у скупштини општине утврђује се статутом општине, с тим што не може бити мањи од 19, ни већи од 75. Одборник не може бити запослени у општинској управи и лице које именује, односно поставља скупштина општине. Одборник не може бити позван на кривичну одговорност, притворен или кажњен због изнетог мишљења или давања гласа на седници скупштине и њених радних тела. 
	Скупштина општине има председника скупштине. Председник скупштине организује рад скупштине општине, сазива и председава њеним седницама и обавља друге послове утврђене законом и статутом општине. Председник скупштине, на предлог најмање једне трећине одборника, бира се из реда одборника, на време од четири године, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника скупштине општине. Председник скупштине има заменика који га замењује у случају његове одсутности и спречености да обавља своју дужност. Заменик председника скупштине бира се и разрешава на исти начин као и председник скупштине