Уставна жалба. Уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. 
	Уставну жалбу може изјавити свако лице које сматра да му је појединачним актом или радњом државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење повређено или ускраћено људско или мањинско право и слобода зајемчена Уставом. Уставну жалбу у име тог лица, на основу његовог писменог овлашћења, може изјавити друго физичко лице, односно државни или други орган надлежан за праћење и остваривање људских и мањинских права и слобода.
	Састав Уставног суда. Уставни суд чини 15 судија, који се бирају, односно именују на девет година.
	Пет судија Уставног суда бира Народна скупштина, пет именује председник Републике, а пет општа седница Врховног касационог суда Србије.
	Народна скупштина бира пет судија Уставног суда између 10 кандидата које предложи председник Републике, председник Републике именује пет судија Уставног суда између 10 кандидата које предложи Народна скупштина, а општа седница Врховног касационог суда именује пет судија између 10 кандидата које на заједничкој седници предложе Високи савет судства и Државно веће тужилаца.
	Са сваке од предложених листа кандидата један од изабраних кандидата мора бити са територије аутономних покрајина.
	Судија Уставног суда се бира и именује међу истакнутим правницима са најмање 40 година живота и 15 година искуства у правној струци.
	Једно лице може бити бирано или именовано за судију Уставног суда највише два пута.
	Председника Уставног суда бирају судије Уставног суда из свог састава, на предлог најмање троје судија, тајним гласањем, већином гласова свих судија, на период од три године, са могућношћу поновног избора. Ако председник Уставног суда не буде изабран, функцију председника, до избора, врши заменик председника, односно најстарији судија.
	Судија Уставног суда не може вршити другу јавну или професионалну функцију нити посао, изузев професуре на правном факултету у Републици Србији, у складу са законом.
	Судија Уставног суда ужива имунитет као народни посланик. О његовом имунитету одлучује Уставни суд. 
	Престанак дужности судије Уставног суда. Судији Уставног суда дужност престаје:
          -  истеком времена на које је изабран или именован;
          -  на његов захтев;
          -  кад напуни законом прописане опште услове за старосну пензију; 
          -  разрешењем.
	Судија Уставног суда разрешава се ако постане члан политичке странке, повреди забрану сукоба интереса, трајно изгуби радну способност за дужност судије Уставног суда, буде осуђен на казну затвора или за кажњиво дело које га чини недостојним дужности судије Уставног суда. Испуњеност услова за разрешење судије Уставног суда утврђује Уставни суд. Поступак за разрешење покрећу овлашћени предлагачи за избор, односно именовање судија Уставног суда. Иницијативу за покретање поступка за разрешење може да поднесе Уставни суд.
	О престанку дужности судије, на захтев овлашћених предлагача за избор, односно именовање судије Уставног суда, одлучује Народна скупштина. 

7. ТЕРИТОРИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ.

Уставне основе територијалне организације Републике Србије.