Предузетништво је слободно, при чему та слобода није апсолутна, јер се предузетништво може ограничити, али само законом, и то ради заштите здравља људи, животне средине и природних богатстава и ради безбедности Републике Србије.
	Устав јемчи свима једнак правни положај на тржишту, а пошто слободног тржишта нема ако је ограничена слободна конкуренција, Устав забрањује акте којима се, супротно закону, ограничава слободна конкуренција стварањем или злоупотребом монополског или доминантног положаја. Устав такође гарантује да права стечена улагањем капитала на основу закона не могу законом бити умањена.
	Страна лица су на тржишту изједначена са домаћим. Страна физичка и правна лица могу стећи својину на непокретностима, у складу са законом или међународним уговором. Странци могу стећи право концесије на природним богатствима и добрима од општег интереса, као и друга права одређена законом.
	Устав јемчи приватну, задружну и јавну својину. Јавна својина је државна својина, својина аутономне покрајине и својина јединице локалне самоуправе. Сви облици својине имају једнаку правну заштиту, а средства из јавне својине отуђују се на начин и под условима утврђеним законом. Пошто не предвиђа друштвену својину као облик својине, Устав налаже претварање постојеће друштвене својине у приватну својину под условима, на начин и у роковима предвиђеним законом.
	Природна богатства, добра за које је законом одређено да су од општег интереса и имовина коју користе органи Републике Србије у државној су имовини. У државној имовини могу бити и друге ствари и права, у складу са законом. Физичка и правна лица могу стећи поједина права на одређеним добрима у општој употреби, под условима и на начин предвиђен законом. Природна богатства користе се под условима и на начин предвиђен законом. Имовина аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, начин њеног коришћења и располагања, уређују се законом. Право јавне својине и одређена друга имовинска права Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе уређена су Законом о јавној својини. 
	Коришћење и располагање пољопривредним земљиштем, шумским земљиштем и градским грађевинским земљиштем у приватној својини слободно је, с тим да се законом могу ограничити облици коришћења и располагања, односно прописати услови за коришћење и располагање да би се отклонила опасност од наношења штете животној средини или да би се спречила повреда права и на закону заснованих интереса других лица. 
	Устав утврђује да је свако дужан да чува природне реткости и научно, културно и историјско наслеђе, као добра од општег интереса, у складу са законом, при чему посебну одговорност за очување овог наслеђа имају Република Србија, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.
	Устав јемчи да Република Србија штити потрошаче, а посебно су забрањене радње усмерене против здравља, безбедности и приватности потрошача, као и све нечасне радње на тржишту.
	Република Србија, по Уставу, стара се о равномерном и одрживом регионалном развоју, у складу са законом.

1. Јавне финансије.

	Устав утврђује да се средства из којих се финансирају надлежности Републике Србије, аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе обезбеђују из пореза и других прихода утврђених законом, као и да је обавеза плаћања пореза и других дажбина општа и да се заснива на економској моћи обвезника. 
	Република Србија, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе имају буџете у којима морају бити приказани сви приходи и расходи којима се финансирају њихове надлежности. Законом се утврђују рокови у којима буџет мора бити усвојен, као и начин привременог финансирања.