Гласање о неповерењу Влади или члану Владе. Гласање о неповерењу Влади или поједином члану Владе може затражити најмање 60 народних посланика. По Пословнику Народне скупштине, предлог да се гласа о неповерењу Влади или поједином њеном члану подноси се председнику Народне скупштине у писменом облику, а у предлогу мора бити наведен разлог због којег се предлаже гласање о неповерењу.
	Како је подношење овог предлога знак да постоји политичка криза у односима између Владе и народних посланика, Уставом је, да се та криза не би неограничено продужавала, утврђено да предлог за гласање о неповерењу Влади или поједином члану Владе Народна скупштина разматра на првој наредној седници, а најраније пет дана по подношењу предлога. Након окончања расправе приступа се гласању о предлогу. 
	Народна скупштина је прихватила предлог за изгласавање неповерења Влади или члану Владе ако је за њега гласало више од половине од свих народних посланика.
	Ако Народна скупштина изгласа неповерење Влади, Влади престаје мандат, а председник Републике је дужан да покрене поступак за избор нове Владе (да покуша да предложи новог кандидата за председника Владе). Ако Народна скупштина не изабере нову Владу у року од 30 дана од изгласавања неповерења (што значи да није било могуће формирати нову скупштинску већину), председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину и распише изборе.
	Ако Народна скупштина изгласа неповерење члану Владе, председник Владе је дужан да покрене поступак за избор новог члана Владе.
	Устав спречава злоупотребу права на подношење предлога за гласање о неповерењу Влади или члану Владе (јер би честа примена овог права могла дестабилизовати политичку ситуацију у земљи), тако што утврђује да ако Влади или члану Владе не буде изгласано неповерење, потписници предлога не могу поднети нови предлог за гласање о неповерењу пре истека рока од 180 дана. 
	Гласање о поверењу Влади. Влада може затражити гласање о свом поверењу.
	Смисао овог захтева јесте у одређеној врсти политичког притиска на парламент да се јасно определи да ли и даље подржава Владу. Наиме, могуће су ситуације у којима опозиција нарушава ауторитет Владе у јавности тврдњама да је Влада изгубила скупштинску већину, али се не одлучује на подношење предлога за изгласавање неповерења Влади стога што, у ствари, зна да нема потребну већину за изгласавање неповерења Влади или није сигурна да ли би такву већину заиста могла да обезбеди. У том случају Влади стоји на располагању могућност да подношењем захтева да се гласа о њеном поверењу докаже да и даље ужива потребно поверење Народне скупштине и тиме прекине неосноване гласине и ојача своју позицију. 
	Предлог за гласање о поверењу Влади може се, на захтев Владе, разматрати и на седници Народне скупштине која је у току, а ако Влада није поднела такав захтев, предлог се разматра на првој наредној седници, а најраније пет дана од његовог подношења. Након окончања расправе приступа се гласању о предлогу.
	Народна скупштина је прихватила предлог за изгласавање поверења Влади ако је за њега гласало више од половине од свих народних посланика.
	Али, ако је процена Владе била погрешна, па јој Народна скупштина не изгласа поверење, Влади престаје мандат, а председник Републике је дужан да покрене поступак за избор нове Владе. Ако Народна скупштина не изабере нову Владу у року од 30 дана од дана неизгласавања поверења, председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину и распише изборе.
	Оставка председника Владе. Председник Владе може поднети оставку Народној скупштини. Председник Владе оставку подноси председнику Народне скупштине и истовремено о њој обавештава председника Републике и јавност.
	Народна скупштина на првој наредној седници констатује оставку председника Владе, а даном констатације оставке председника Владе престаје мандат Влади (пошто су чланови Владе изабрани на његов предлог)