Правни поредак Републике Србије је јединствен. Устав је највиши правни акт Републике Србије. Сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом. 
	Потврђени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права део су правног поретка Републике Србије. Потврђени међународни уговори не смеју бити у супротности са Уставом.
	Закони и други општи акти донети у Републици Србији не смеју бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права. 

1. Хијерархија домаћих општих правних аката.

	Сви подзаконски општи акти Републике Србије, општи акти организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката и удружења грађана и колективни уговори морају бити сагласни закону.
	Статути, одлуке и сви други општи акти аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе морају бити сагласни са законом. 
	Сви општи акти аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе морају бити сагласни њиховим статутима. 

2. Објављивање закона и других општих аката.

	Закони и сви други општи акти објављују се пре ступања на снагу.
	Устав, закони и подзаконски општи акти Републике Србије објављују се у републичком службеном гласилу (у "Службеном гласнику Републике Србије"), а статути, одлуке и други општи акти аутономних покрајина објављују се у покрајинском службеном гласилу. Статути и општи акти јединица локалне самоуправе објављују се у локалним службеним гласилима.
	Закони и други општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања и могу да ступе на снагу раније само ако за то постоје нарочито оправдани разлози, утврђени приликом њиховог доношења. Пословником Народне скупштине предвиђено је да образложење предлога закона садржи, између осталог, и разлоге због којих се предлаже да закон ступи на снагу пре осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије" (ако је предлогом закона предвиђено да закон ступи на снагу раније од осмог дана од дана објављивања). Приликом одлучивања о предлогу закона, ако је предлогом закона предвиђено да закон ступи на снагу раније од осмог дана од дана објављивања, Народна скупштина ће посебно одлучити да ли за то постоје нарочито оправдани разлози. 

3. Забрана повратног дејства закона и других општих аката.

	По Уставу, закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство. Према томе, одредбе закона и других општих аката не могу се примењивати на ситуације које су настале пре њиховог ступања на снагу. Забрана повратног дејства закона и других општих аката (забрана ретроактивности) једна је од битних гаранција правне сигурности, заштите људских права и остваривања начела владавине права. 
	Док подзаконски и други општи акти уопште не могу имати повратно дејство, Устав предвиђа два изузетка од забране повратног дејства закона.
	Изузетно, само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство, ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона. Пословником Народне скупштине предвиђено је да образложење предлога закона садржи, између осталог, и општи интерес због којег се предлаже повратно дејство, ако предлог закона садржи одредбе с повратним дејством. Приликом одлучивања о предлогу закона, када предлог закона садржи одредбе за које се предвиђа повратно дејство, Народна скупштина ће посебно одлучити да ли за то дејство постоји општи интерес.