служе без оружја распоређују на дужности и задатке на којима није потребно ношење и употреба оружја, а да су у осталим правима и дужностима изједначени са војним обвезницима који војни рок служе са оружјем. (Законом о војној, радној и материјалној обавези утврђено је да, након потпуне професионализације Војске Србије, Народна скупштина обуставља обавезу служења војног рока, на предлог Владе. У складу с тим, Народна скупштина донела је Одлуку о обустави обавезе служења војног рока; та одлука је донета 15. децембра 2010. године, а примењује се од 1. јануара 2011. године. Након обуставе обавезе служења војног рока, упућивање на служење војног рока врши се по принципу добровољности, у складу са законом.)
	Слобода изражавања националне припадности. По Уставу, изражавање националне припадности је слободно. Та слобода подразумева, између осталог, право сваког лица на изражавање своје националне посебности и на коришћење свог језика и писма, у складу са законом. Поред тога, слобода изражавања националне припадности зајемчена је и тиме што, по Уставу, нико није дужан да се изјашњава о својој националној припадности. 

1. Политичка права.

	Слобода мишљења и изражавања. Устав јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје. Тиме се грађанима омогућује да слободно изражавају своје ставове и мишљења о људима, друштву, стањима и појавама. Слобода изражавања може само законом бити ограничена, и то ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије.
	Слобода медија. Устав свакоме гарантује слободу да без одобрења, на начин предвиђен законом, оснива новине и друга средства јавног обавештавања. Како је забрана цензуре основна претпоставка за делотворно остваривање слободе медија, Устав изричито прокламује да у Републици Србији нема цензуре. Међутим, Уставом је утврђено и то да надлежни суд може спречити ширење информација и идеја путем средстава јавног обавештавања само ако је то у демократском друштву неопходно из следећих разлога: 1) ради спречавања позивања на насилно рушење Уставом утврђеног поретка или нарушавање територијалног интегритета Републике Србије, 2) ради спречавања пропагирања рата или подстрекавања на непосредно насиље или 3) ради спречавања заговарања расне, националне или верске мржње, којим се подстиче на дискриминацију, непријатељство или насиље. Пошто се слобода медија може злоупотребити, Уставом је загарантовано право на исправку неистините, непотпуне или нетачно пренете информације којом је повређено нечије право или интерес, као и право на одговор на објављену информацију, а остваривање тих права уређује се законом. 
	Право на обавештеност. Свако, по Уставу, има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештаван о питањима од јавног значаја, а средства јавног обавештавања дужна су да то право поштују. Такође, свако има право на приступ подацима који су у поседу државних органа и организација којима су поверена јавна овлашћења, у складу са законом. 
	Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја уређена су права на приступ информацијама од јавног значаја којима располажу органи јавне власти, ради остварења и заштите интереса јавности да зна и остварења слободног демократског поретка и отвореног друштва. Ради остваривања права на приступ информацијама од јавног значаја којима располажу органи јавне власти, тим законом је установљен Повереник за информације од јавног значаја, као самосталан државни орган, независан у вршењу своје надлежности. (С обзиром на то да тај орган обавља и послове заштите података о личности, његов пун назив је: Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.) 
 	Изборно право. Ово право представља темељ на којем се заснива легитимност државне власти. Његовим остваривањем грађани учествују у обликовању политичке воље државе. Оно је познато и као "бирачко право". По Уставу, сваки пунолетан, пословно способа