Заштитник грађана подноси Народној скупштини редован годишњи извештај у коме се наводе подаци о активностима у претходној години, подаци о уоченим недостацима у раду органа управе, као и предлози за побољшање положаја грађана у односу на органе управе.
	Сагласно Уставу, Заштитник грађана има право предлагања закона из своје надлежности.

1. Војска Србије.

	Војска је оружана сила која је организована, обучена и опремљена за вођење оружане борбе. Основни разлог постојања војске у савременом свету јесте још увек нужност одбране државе од потенцијалне спољне агресије. Војска обавља, дакле, одбрамбену функцију, функцију заштите спољних граница државе. Војска, у том смислу, делује и превентивно - тако што самим својим постојањем представља средство одвраћања потенцијалног агресора. 
	Војска је кроз историју имала и другачије улоге од одбране земље. Управо због тога што је њена основна улога да штити државу од напада стране војне силе, постоји опасност да војска почне да сматра да она треба да одређује правац државне политике. Такав став војске доводио је и до преузимања политичке власти од стране војске у појединим државама.   Зато  се у савременим демократским друштвима настоји да војска добије положај државне институције уређене уставом и законом, која ће бити под контролом цивилних институција. Из тог разлога су положај и надлежности војске, по правилу, предмет устава.
	По Уставу Републике Србије, Војска Србије брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе. Председник Републике, у складу са законом, командује Војском и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије. Војска Србије може се употребити ван граница Републике Србије само по одлуци Народне скупштине. Војска Србије је под демократском и цивилном контролом.
	Законом о Војсци Србије уређују се положај и надлежност Војске Србије, организација, састав и начела службе у Војсци Србије, командовање и руковођење Војском Србије, демократска и цивилна контрола Војске Србије, јавност њеног рада, као и друга питања од значаја за Војску Србије. По том закону, Војска Србије се састоји од сталног и резервног састава. Стални састав Војске Србије чине професионални припадници Војске Србије и војници на служењу војног рока. Резервни састав Војске Србије чине резервни официри, резервни подофицири и војници у резерви. Председник Републике одлучује о употреби Војске Србије и командује Војском Србије у миру и рату; поставља и разрешава начелника Генералштаба, уз мишљење министра одбране; поставља, унапређује и разрешава официре на формацијска места за која је прописан чин генерала и одлучује о престанку њихове службе, на предлог министра одбране; обавља и друге послове командовања Војском Србије, у складу са законом. Демократску и цивилну контролу Војске Србије врше Народна скупштина, Заштитник грађана и други државни органи у складу са својим надлежностима, грађани и јавност. Демократска и цивилна контрола Војске Србије нарочито обухвата контролу употребе и развоја Војске Србије, интерну и екстерну контролу трошкова за војне потребе, праћење стања и обавештавања јавности о стању припрема Војске Србије, обезбеђење слободног приступа информацијама од јавног значаја и утврђивање одговорности за вршење војних дужности у складу са законом.
	Законом о одбрани ближе је уређена надлежност Војске Србије у одбрани. По том закону, Војска Србије је организована оружана снага и носилац борбених операција и свих других облика оружаног супротстављања, чија је надлежност утврђена Уставом и законом, а која брани Републику Србију од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке у складу с Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе. Пошто је Војска Србије једина правним поретком Републике Србије призната и дозвољена оружана снага Републике Србије, Законом о одбрани забрањено је свако паравојно организовање и удруживање з