Изборни члан Високог савета судства из реда адвоката, односно професора правног факултета, након ступања на функцију не може бити на функцијама у органима који доносе прописе, органима извршне власти, јавним службама и органима покрајинске аутономије и јединица локалне самоуправе. Изборни члан Високог савета судства из реда судија ослобађа се вршења судијске функције за време обављања функције у Високом савету судства. 
	Мандат чланова Високог савета судства траје пет година, осим за чланове по положају. Изборни чланови Високог савета судства могу бити поново бирани, али не узастопно. За време трајања мандата, судија који је члан Високог савета судства не може бити биран за судију другог суда. 
	Члан Високог савета судства ужива имунитет као судија. Он не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења одлука Високог савета судства, нити може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању функције члана Високог савета судства без одобрења Високог савета судства. 
	Високи савет судства надлежан је да:
          - бира судије за трајно обављање судијске функције;
          - одлучује о престанку судијске функције;
          - предлаже Народној скупштини кандидате за избор судија приликом првог избора на судијску функцију;
          - предлаже Народној скупштини избор и разрешење председника Врховног касационог суда и председника суда;
          - предлаже (заједно са Државним већем тужилаца) Врховном касационом суду кандидате за судије Уставног суда;
          - именује судије поротнике;
          - одлучује о премештају, упућивању и приговору о удаљењу судија;
          - одлучује о неспојивости вршења других служби и послова са судијском функцијом;
          - одлучује о правним лековима у дисциплинском поступку који се води против судије;
          - доноси Етички кодекс (по Закону о судијама, судије су дужне да се у свакој прилици придржавају Етичког кодекса);
          - одређује број судија и судија поротника за сваки суд;
          - обавља послове правосудне управе из своје надлежности;
          - одлучује о питањима имунитета судија и чланова Високог савета судства;
          - даје мишљење о изменама постојећих или доношењу нових закона који уређују положај судија, организацију и поступање судова, као и других системских закона које судови примењују или су од значаја за обављање судијске функције;
          - обавља и друге послове одређене законом. 
	Против одлуке Високог савета судства може се уложити жалба Уставном суду, у случајевима прописаним законом. 

1. Јавно тужилаштво.

	Појам јавног тужилаштва. Јавно тужилаштво је посебан, самосталан државни орган који не врши судску функцију, али су му надлежности у непосредној вези са суђењем. Историјски посматрано, функција кривичног гоњења одвојена је од судске функције и поверена је јавном тужилаштву, чиме су створене веће могућности за објективно суђење и доношење законите одлуке суда. 
	По Уставу Републике Србије, јавно тужилаштво је самосталан државни орган који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости. Јавно тужилаштво врши своју функцију на основу Устава, закона, потврђеног међународног уговора и прописа донетог на основу закона. Оснивање, организација и надлежност јавног тужилаштва уређују се законом