поштована процедура која је прописана за доношење закона или да закон не уређује неку област на одговарајући начин, с тим што председник Републике не може Народној скупштини вратити на поновно одлучивање закон о коме су се грађани изјаснили на референдуму пре његовог доношења и закон који су грађани потврдили на референдуму.
	Ако Народна скупштина одлучи да поново гласа о закону који је председник Републике вратио на одлучивање, закон се изгласава већином од укупног броја посланика.
	Председник Републике је дужан да прогласи поновно изгласани закон. То значи да он нема право да га поново врати Народној скупштини (па ни у случају да је Народна скупштина поново изгласала закон у истоветном тексту какав је био и први пут). 
	Устав садржи решење и за случај да председник Републике не донесе указ о проглашењу закона у Уставом предвиђеном року. Ако до тога дође, указ о проглашењу закона доноси председник Народне скупштине. Према томе, председник Републике нема право да трајно спречи Народну скупштину да донесе одређени закон, јер, према начелу поделе власти, законодавна власт припада Народној скупштини, па као што нико нема право да донесе закон уместо ње, тако је нико не може ни спречити у доношењу закона.
	Избор, мандат и престанак мандата председника Републике. Председника Републике бирају грађани, на непосредним изборима, тајним гласањем. Изборе за председника Републике расписује председник Народне скупштине 90 дана пре истека мандата председника Републике, тако да се избори окончају у наредних 60 дана. 
	По Закону о избору председника Републике, право да буде биран за председника Републике има сваки пунолетан и пословно способан држављанин Републике Србије. Кандидата за председника Републике могу да предложе политичка странка, коалиција политичких странака и група грађана. Предлог кандидата може бити поднесен само ако га својим потписима подржи најмање 10.000 бирача. 
	За председника Републике изабран је кандидат који је добио већину гласова бирача који су гласали. Ако ниједан кандидат не добије већину гласова бирача који су гласали, гласање се понавља у року од 15 дана од дана првог гласања. На поновљеном гласању учествују два кандидата која су добила највећи број гласова (више од два кандидата учествују на поновљеном гласању само ако их више њих дели прво или друго место, дакле ако су добили исти број гласова). На поновљеном гласању за председника Републике изабран је кандидат који је добио највећи број гласова.
	Приликом ступања на дужност, председник Републике, пред Народном скупштином, полаже заклетву. Мандат председника Републике траје пет година и почиње да тече од дана полагања заклетве пред Народном скупштином. Ако мандат председника Републике истиче за време ратног или ванредног стања, продужава се, тако да траје до истека три месеца од дана престанка ратног, односно ванредног стања. Нико не може више од два пута да буде биран за председника Републике, а Закон о председнику Републике то даље прецизира утврђујући да нико не може више од два пута да буде изабран за председника Републике, без обзира на то колико су му трајали први и други мандат (дакле и ако је један од мандата трајао мање од половине мандатног периода од пет година, то ће се ипак рачунати као један избор на функцију председника Републике).
	Мандат председника Републике престаје: 1) истеком времена на које је изабран, 2) оставком) или 3) разрешењем.
	Председник Републике подноси оставку председнику Народне скупштине. Кад председник Републике поднесе оставку, он о томе обавештава јавност и председника Народне скупштине. Даном подношења оставке председнику Републике престаје мандат.
	Разрешење председника Републике. Председник Републике разрешава се због повреде Устава, одлуком Народне скупштине, гласовима најмање две трећине народних посланика. Дакле, једини разлог за разрешење може бити повреда Устава од стране председника Републике. 
	Поступак за разрешење може да покрене Народна скупштина, на предлог најмање једне трећине народних посланика. Устав не утврђује већину којом Народна скупштина одлучује