нема места? Одговор на то питање није једноставан, али важно је да се узме у обзир следеће: управо због тога што више не мора да полаже рачуне оном принципу који ју је притискао да буде јединим медијумом духа, уметност ће моћи да се ослободи тог захтева и да буде далеко разноврснија. Уметност се тиме није одрекла потраге за истином, као што се ни религија не одриче исте потраге у добу у којем представно мишљење уступа место појмовном. Једино чега се сви "превладани" моменти апсолутног духа морају одрећи јесте претензија на тоталитет и искључиво право на досезање истине. 

            Свако научно испитивање уметности мора да се суочи са непрегледном облашћу појединачних дела различитих уметничких епоха, при чему се мора увек водити рачуна о добу, средини, народу и контексту њиховог настанка. Наука о уметности мора да буде истовремено опремљена историјским, али и уско специјализованим знањима, јер се индивидуална природа уметничког дела односи на појединачно - па његово разумевање захтева знање појединачног. Филозофски појам лепог мора у себи посредовано да садржи јединство метафизичке општости и одређености реалне посебности - "у уметничком делу нема ничег осим оног што је у суштинској вези са садржајем и што њега изражава". Чулно уобличавање је неопходно за уметничко стварање, али оно се одвија у духу. Уметничко дело је тако синтеза двеју делатности - још није чиста мисао, али упркос чулности - није више ни материјално биће. Чулни елеменат је и сам нешто идеално, али различито од идеалног у мишљењу, јер и даље постоји као уобличена ствар: "онај који види не усваја оно што види: он погледом само приближава, он се отвара према свету". Упоредити са: Хартман, Н., Естетика, БИГЗ, Београд, 1979., стр. 19-36.Стога, уметност не узима чулну форму као дату, ниту у недостатку друге форме, него због тога што у јој у конкретном садржају лежи моменат чулне појаве. За разлику од природних објеката, који постоје и без човековог посматрања, уметничко дело не постоји природно за себе, него је у властитој суштини питање које се упућује духу.  
              Циљ уметности не може да буде формално подражавање постојећег, јер то подражавање ствара техничка, а не уметничка дела. Битни моменат за основу уметничког дела јесте природни облик, али природност у било ком смислу није, нити може бити, суштинска и права основа уметности. Такође, циљ уметности није н