Pored posmatranja promena zvučnog pritiska u vremenu i u prostoru, od velikog značaja je prikaz frekvencijskog sadržaja zvuka.
Prost ton ima sadržaj samo na jednoj frekvenciji, pa se u frekvencijskoj predstavi jasno vidi da li je to niska ili visoka frekvencija kao i amplituda te sinusoide.
Složeni zvuk sastoji se od više frekvencija koje mogu da budu u harmoničnom (skladnom) odnosu – ako su više frekvencije celobrojni umnošci najniže frekvencije, bez obzira kolike su im amplitude. Disharmoničan zvuk nema harmonijski spektar. Šumovi i buka imaju bogat spektar sa gustim nizom frekvencijskih komponenti, pa se prikazuju kao kontinualna funkcija frekvencije – njihova obvojnica pokazuje da li su intenzivnije komponente na niskim ili visokim učestanostima.