Optimalno vreme reverberacije za govor je manje nego za muziku – potrebno je da brže iščezava zvuk kako ne bi smetali odjeci od prethodnih glasova i ometali razumljivost novoizgovorenih glasova u brzo promenljivom govoru. Za prostorije gde je bitna razumljivost govora optimalno vreme reverberacije je ispod jedne sekunde. 
Za muziku je potrebno da duže odzvanjaju odsvirani tonovi i da se preklapaju sa drugim tonovima i stvaraju željenu melodiju. Optimalno vreme reverberacije nije isto za sve vrste muzike. Za horsku i sifonijsku muziku potrebno je nešto veće vreme reverberacije – bliže 2 sekunde, a za npr. klavirsku ili pop muziku dovoljno je nešto kraće vreme reverberacije.
Za operu, gde je pored muzike potrebno razumeti i šta govore na bini, optimalno vreme reverberacije je između optimuma za govor i muziku, negde oko 1,4 sekunde. Višenamenske dvorane kao što je dom kulture u nekom manjem mestu projektuju se tako da imaju vreme reverberacije oko 1,2 sekunde pa može da posluži i za neki govor i za neki koncert. Veći gradovi imaju zasebne operske kuće, konferencijske sale, razne koncertne dvorane. Velike crkve, sa velikom zapreminom i materijalima (mermer, vitraži i sl.) koji imaju malu apsorpciju, po pravilu imaju veliko vreme reverberacije koje ide i na preko 5 čak i do 10 sekundi. Sa druge strane imamo male spikerske kabine akustički obrađene koje imaju veoma kratko vreme reverberacije pogodno za čitanje vesti koje se slušaju preko radija. Muzički studio je takođe obrađen akustičkim apsorberima ali da bi mogao da primi na snimanje istovremeno iole veći bend, ima vreme reverberacije oko 0.7 sekundi. Muzičke numere snimljene u tako prigušenom prostoru ne zvuče kao kad ih slušamo u koncertnim dvoranama, pa se na finalno namontirani snimak u muzičkom studiju dodaje veštački reverberacija na snimak tako da on zvči kao da je odsviran u koncertnoj dorani.