Jedan od razloga državnog intervencionizma u pravcu porasta dohotka poljoprivrednika je činjenica da je dohodak zaposlenih u drugim sektorima ekonomije uglavnom viši. U cilju povećanja obima proizvodnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda proizvođači koriste savremenu tehnologiju. Najveće koristi od tehnološkog progresa, koji u poljoprivredi neminovno dovodi do pada cena, imaju veliki proizvođači. 
Povećanjem prinosa i snižavanjem troškova po jedinici proizvodnje u sistemu moderne poljoprivrede veliki proizvođači mogu ostvarivati visok profit, dok pri tome najveću štetu trpe mali poljoprivredni proizvođači koji proizvode u okviru svojih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Smanjenje dohodovnog dispariteta zaposlenih u poljoprivredi i drugim sektorima često je bio razlog državne intervencije u oblasti agrara. Pružanjem podrške dohotku poljoprivrednika nosioci agrarne politike obezbeđuju pomoć i sektorima koji proizvode inpute za poljoprivredu, budući da se povećavaju mogućnosti poljoprivrednih gazdinstava za tehničko-tehnološkim inovacijama.