hranu; kad su se truckali prelazeći preko neravnina na putu, s njih bi ponekad palo nekoliko komada uljane pogače. 
Kad mu je otac nestao, majka nije pokazala nikakvo iznenađenje ni jaku patnju, ali se iznenada promenila. Činilo se da je izgubila i najmanju trunku volje. Bilo je očigledno, čak i Vinstonu, da je čekala nešto što se mora desiti. Radila je sve što je bilo potrebno - kuvala, prala, krpila, nameštala krevet, ribala pod, čistila kamin - uvek veoma sporo i s čudnim odsustvom suvišnih pokreta, kao voštana lutka koja se kreće sama. Njeno krupno i lepo telo kao da je samo od sebe zapadalo u nepokretnost. Često je satima sedela na krevetu, gotovo nepomično, i ljuljala njegovu mlađu sestricu, sitno, bolešljivo, veoma tiho dete od dve ili tri godine, s licem koje je od iznurenosti izgledalo gotovo majmunsko. Vrlo retko bi uzela Vinstona u naručje; tada bi ga dugo držala privijenog uza se, ne govoreći ni reč. Bilo mu je jasno, i pored malo godina i sebičnosti, da je to neki način povezano sa nikad napomenutim događajem koji tek što se nije desio. 
Sećao se sobe u kojoj su živeli, mračne, zagušljive prostorije s krevetom pokrivenim belom zastirkom koji kao da ju je dopola ispunjavao. Sećao se rešoa na gas koji je stajao u kaminu, i police na kojoj je stojala hrana; a u hodniku ispred vrata bio je umivaonik od pečene gline, koji su koristili stanari nekoliko soba. Sećao se majčinog tela nalik na kip kako se saginje nad rešo da promeša nešto u šerpi. Više od svega sećao se stalne gladi i ogavnih žestokih borbi u vreme jela. Stalno je mučio majku zapitkujući je zašto nema još, vikao je i izdirao se na nju (sećao se čak i tonova svog glasa koji se prerano počeo menjati pa bi ponekad zagrmeo čudnim baritonom), ili žalostivo cmizdrio ne bi li mu dala više nego što mu je pripadalo. Majka je bila potpuno spremna da mu da više nego što mu je pripadalo. Uzimala je zdravo za gotovo da on 'muško', treba da dobije veći deo; no ma koliko mu davala, uvek je tražio još. Pri svakom obroku preklinjala ga je da ne bude sebičan, da ne zaboravi da mu je sestrica gladna i da je i njoj potrebna hrana, ali nije pomagalo. On bi drečao od besa kad bi prestala da mu sipa jelo, pokušavao da joj istrgne šerpu i kutlaču, grabio zalogaje iz sestrinog tanjira. Znao je da će majka i sestra zbog toga gladovati, ali se nije mogao uzdržati; čak je smatrao da ima i pravo na više jela. Činilo mu se da ga razularna glad u želucu opravdava. Između obroka, ako majka ne bi stražarila, stalno je krao iz kukavne zalihe hrane na polici. 
Jednog dana se podelilo sledovanje čokolade, koga nije bilo već nedeljama, ako ne i mesecima. Sasvim se jasno sećao dragocenog komadića čokolade. Na njih troje zapalo je dve unce Unca - 28,35 grama; prim. prev. (u to vreme se još uvek računalo na unce). Bilo je očigledno da je to treblao podeliti na tri jednaka dela. Odjednom, kao da je slušao nekog drugog, Vinston ču sebe kako krupnim i grubim glasom zahteva da mu se da ceo komad. Majka mu reče da ne bude halapljiv. Izrodi se duga, jetka svađa, bez kraja i konca, s uzvicima, moljakanjem, suzama, grdnjama, cenkanjem. Njegova sićušna sestrica, grčevito se držeći za majku obema rukama, sasvim slična majmunčetu, sedela je i posmatrala ga preko njenog ramena krupnim, žalosnim očima. Na kraju majka odlomi tri četvrtine čokolade i dade Vinstonu; preostalu četvrtinu dade njegovoj sestri. Devojčica dohvati čokoladu i tupo se zagleda u nju, možda i ne znajući šta je to. Vinston je jedan trenutak stajao i posmatrao je. Zatim, hitrim skokom, istrže komadić čokolade iz sestrine ručice i izlete na vrata. 
"Vinstone! Vinstone!" povika majka za njim. "Vrati se! Vrati sestri njenu čokoladu!" 
On stade, ali se ne vrati. Majčine brižne oči nisu silazile s njegovog lica. Čak i sad kad je razmišljao o svemu tome, nije znao šta je to što se neposredno zatim desilo. Shvativši da joj je nešto oteto, njegova sestra poče slabašno cvileti. Majka je obavi rukom i steže joj glavicu sebi na grudi. Nešto u tom pokretu govorilo mu je da mu sestrica umire. On se okrete i pobeže niz stepenice, dok mu je čokolada u ruci postajala lepljiva.