skandirajući u razmacima "Smrt izdajnicima!" Tokom Dva minuta mržnje uvek je nadmašivala sve ostale u izvikavanju pogrda Goldštajnu. A ipak je imala vrlo bledu predstavu 
o tome ko je Goldštajn i kakvu doktrinu navodno zastupa. Odrasla je posle Revolucije, i bila premlada da bi se sećala ideoloških borbi šezdesetih godina. Pojam nezavisnog političkog pokreta bio je van njenih moći poimanja; a u svakom slučaju, partija je nepobediva. Postojaće uvek, i uvek će biti ista. Čovek se može buniti jedino potajno neposlušnošću ili, najviše, usamljenim činovima nasilja: ubistvom ili diverzijom. U izvesnom smislu bila je daleko inteligentnija od Vinstona, i daleko manje podložna partijskoj propagandi. Jednom ga je, kad je zbog nečega pomenuo rat protiv Evroazije, iznenadila rekavši da se po njenom mišljenju taj rat uopšte ne vodi. Raketne bombe koje su svakodnevno padale na London ispaljivala je verovatno sama vlada Okeanije, 'samo da se ljudi plaše'. Ta misao mu doslovno nikad nije ušla u glavu. Ona je u njemu podstakla čak i neku zavist kad mu je rekla da joj je tokom Dva minuta mržnje najveći problem kako da ne prsne u smeh. No stavljala je u sumnju učenje Partije samo onda kad se doticalo njenog sopstvenog života. Često je bila spremna da prihvati zvaničnu mitologiju samo zato što joj razlika između istine i izmišljotine nije bila važna. Verovala je, na primer, pošto je to učila u školi, da je Partija izmislila avion. (Vinston se seti da je u vreme kad je on bio đak - Partija tvrdila samo da je izmislila helikopter; dvanaestak godina kasnije, kad je Džulija išla u školu, to isto je tvrdila i za avion; još jedna generacija, i Partija će pripisati sebi da je izmislila i parnu mašinu). A kad joj je rekao da su avioni postojali daleko pre njegovog rođenja, i daleko pre Revolucije, to joj se nije učinilo ni najmanje vrednim pažnje. Najzad, kakve veze ima ko je izmislio avion? U prilično većoj meri ga je pogodilo kad je iz neke njene slučajne primedbe zaključio da se ona ne seća da je Okeanija pre četiri godine bila u ratu s Istazijom a u miru s Evroazijom. Bilo je istina da je ceo rat smatrala nameštenom stvari; no bilo je očigledno da čak nije ni primetila da se promenilo ime neprijatelja. "Mislila sm da smo oduvek u ratu s Evroazijom", bila mu je ravnodušno rekla. To ga je malo poplašilo. Avion je bio pronađen davno pre njenog rođenja, ali je do izmene u ratu došlo pre svega četiri godine, kad je već uveliko bila odrasla. Oko toga se prepirao s njom skoro četvrt sata. Na kraju je uspeo da joj prisili sećanje da se vrati, sve dok se nije nejasno podsetila da je nekad neprijatelj bio Istazija a ne Evroazija. No cela stvar joj se i dalje činila nevažnom. "Ko te pita?" rekla mu je nestrpljivo. "Uvek je jedan rat za drugim, a zna se da su sve vesti i tako gola laž." 
Ponekad joj je pričao o Odeljenju dokumentacije i besramnim falsifikatima koje tamo čini. To je nije užasavalo. Na pomisao da laži postaju istine njoj se nije stvarala provalija pod nogama. On joj ispriča o Džonsu, Aronsonu i Raterfordu i duboko značajnom komadu papira koji je u jednom trenutku držao u ruci. To na nju ostavi osobit utisak. Isprva čak nije ni shvatila u čemu je suština priče. 
"Jesu li to bili tvoji prijatelji?" upita ga ona. 
"Nisu, nisam ih ni poznavao. Bili su članovi Uže partije. Sem toga, bili su daleko stariji od mene. Oni su iz starih dana, pre Revolucije. Jedva sam ih poznavao i iz viđenja." 
"Pa što se onda sekiraš? Partija i tako sve vreme ubija ljude." 
On pokuša da je natera da shvati. "Ovo je izuzetan slučaj. Nije u pitanju samo to što je neko ubijen. Shvataš li da je prošlost, od juče pa unatrag, ukinuta? Ako je još igde ima, onda je u nekoliko predmeta uz koje nisu vezane nikakve reči, kao što je onaj komad stakla. Mi već ne znamo doslovno ništa o Revoluciji i vremenu pre Revolucije. Svaki dokument je uništen ili falsifikovan, svaka knjiga prerađena, svaki spomenik, ulica, svaka zgrada prekrštena, svaki dokument izmenjen. A taj proces se nastavlja iz dana u dan, iz minuta u minut. Istorija se zaustavila. Ne postoji ništa sem beskonačne sadašnjosti u kojoj Partija uvek ima pravo