obuze neki ludački impuls. Ući će u krčmu, nekako se upoznati sa starcem, i raspitati se kod njega. Reći će mu: "Pričajte mi o životu u vreme kad ste bili dečak. Kako je bilo u to vreme? Je li bilo bolje ili gore nego danas?" 
Na brzinu, da ne bi imao vremena da se uplaši, on siđe stepenicama i pređe uzanu uličicu. Razume se, ceo poduhvat je bio nerazuman. Kao i obično, nije postojao nikakav propis koji bi izričito zabranjivao razgovor sa prolima ili posetu njihovim krčmama, no i jedno i drugo je bilo pojava previše neobična da bi prošla neprimećena. Ako se pojavi patrola, mogao se pravdati da mu je pripalo zlo, no to bi mu teško poverovali. On gurnu vrata; u lice ga udari odvratan sirasti zadah kiselog piva. Dok je ulazio, buka u krčmi opade za polovinu. Za leđima oseti kako svi posmatraju njegov plavi kombinezon. Ljudi koji su u dnu sale igrali strelice Bacanje strelica u metu. U engleskim kafanama se po pravilu nalaze strelice i meta za ovu omiljenu igru; prim. prev. prekidoše igru za čitavih trideset sekundi. Starac je stajao za šankom i oko nečega se prepirao sa kelnerom, krupnim, gojaznim mladićem kukasta nosa i ogromnih dolaktica. Grupica ostalih stajala je oko njih sa čašama u rukama i posmatrala prizor. 
"Šta 'oćeš, lepo sam te pitao," reče starac, ratoborno ispravljajući ramena. "'Oćeš da kažeš da u celoj ovoj rupi ne mo'š nađeš kriglu od pinte?" 
"Pinta? Šta ti je sad pa to?" upita kelner, naginjući se prema starcu i oslanjajući se vrhovima prstiju na šank. 
"Vidi ga! Kobajagi kelner a ne zna šta je pinta. Pinta ti je pola kvarta, a čet'ri kvarta, to je galon. 'Oćeš još i azbuku da te učim?" 
"Nikad čuo nisam", odreza kelner. "Litar i pola litra - drugo ne služimo. Eno ti tamo čaše na polici." 
"Ja pijem na pinte," nije se davao starac. "Baš si mog'o da mi natočiš pintu. Kad sam ja bio mlad nije bilo ništa na taj tvoj litar." 
"Kad si ti bio mlad ljudi su još živeli na drveću", reče kelner, namigujući ostalim gostima. 
Odjeknu smeh, i nelagodnosti od Vinstonovog ulaska kao da nestade. Starčevo lice prekriveno belim čekinjama beše porumenelo. On se okrete, gunđajući nešto za sebe, i sudari se s Vinstonom. Vinston ga blago uhvati za ruku. 
"Jeste li za jedno piće?" upita ga on. 
"Vi ste gospodin čovek", reče starac, ponovo ispravljajući ramena. On kao da nije primećivao Vinstonov plavi kombinezon. "Daj jednu pintu!" dobaci on kelneru, agresivno. "Pintu pivčuge." 
Kelner im natoči po pola litra tamnosmeđeg piva u debele krigle koje je bio isprao u kofi ispod šanka. U prolskim krčmama moglo se dobiti jedino pivo. Oni nisu smeli da piju džin, ali su do njega ipak mogli doći bez mnogo muke. Igra strelica nastavi se punom parom, a ljudi za šankom počeše razgovarati o lutriji. Vinstonovo prisustvo za trenutak beše zaboravljeno. Pored prozora je stajao čamov sto; tu je mogao razgovarati sa starcem ne plašeći se da će ga ko čuti. Opasnost je bila velika, ali u krčmi bar nije bilo telekrana, što je proverio još kad je ušao. 
"Baš je mog'o da mi natoči pintu", zagunđa starac sedajući. "Pola litra mi je malo. Od pola litra ne mogu da se zadovoljim. A ceo litar mnogo. Ako popijem litar, svaki čas me tera u klozet. Baška cena." 
"Mora biti da ste videli velikih promena u životu", reče Vinston za probu. 
Starčeve bledoplave oči skretoše sa mete za strelice na šank, a sa šanka na vrata muškog klozeta, kao da je mislio da su se promene desile u samoj krčmi.