(Aristotel, 1955, str. 57)", što ukazuje na činjenicu da je igra bila fenomen koji se ni u kom slučaju ne bi lako odbacio među učenim ljudima tog vremena.
               Na osnovu ranije razmatranih uvida u ozbiljnost i značaj igre, a posebno Platonovog, Plotin smatra da "život, pošto je mnogostran u Svemu, sve stvara i čini različitim u življenju i ne prestaje da večito stvara lepe i pristale igračke koje žive (Plotin, 1984, 3/15/33)", dodajući da je "sva ljudska ozbiljnost detinja igra" (Plotin 3/15/36). Ove reči on obrazlaže razlikovanjem stava o životu koji čovek može da zauzme, odnosno da izabere. Celokupnost onoga što se dešava čovek može posmatrati i kao najozbiljnije događanje i kao igru: "sve to treba posmatrati kao i na pozorišnoj sceni (Plotin 3/15/46)" - a zapravo je reč o "sceni koja je čitava Zemlja, pošto su ljudi svugde načinili scene (Plotin 3/15/51)". Scene o kojima je reč su, dakle, "čak i kad su one ozbiljne, igra. Samo ozbiljan/dobar (čovek) može biti ozbiljan u ozbiljnim delima; drugi čovek je igračka (Plotin 3/15/53-55)". 
                Plotin zaključuje da su i igračke su ozbiljne za one koji ne znaju da budu ozbiljni i koji su i sami igračke:  "ako se pak, nekome isto to događa zato što se igra zajedno s njima, on mora znati da je zapao u detinju šalu i da se odrekao igračke koja je bila kraj njega. A ako se čak i Sokrat igra, igra se on spoljašnjim Sokratom (Plotin 3/15/55-59)". Sve navedene Plotinove reči zapravo upućuju na dvostrukost ozbiljnosti događaja i tumačenja, koje na kraju dovode do njegovog zaključka da je celokupna delatonst života - umetnička delatnost, "kao što se (na primer) kreće čovek koji pleše. Jer, sam plesač sliči životu koji je na taj način umetnički (Plotin 3/16/24-26)". Značaj pojma igre za razumevanje i eksplikaciju umetnosti ovde ima tek formu napomene, dok se ta potreba u svom punom zamahu ponovo oživljava tek u nemačkom idealizmu. To nikako ne znači da ne postoje autori koji su pojmu igre posvetili dovoljno pažnje tokom srednjevekovne i novovekovne epohe u filozofiji, nego treba da ukaže da novum koji