Prikaz povesnog toka i sleda koncepcija koje određuju igru kao filozofski problem moguće je zaokružiti uvidom filozofa koji se inače ne pominje kada su estetički pojmovi u pitanju, a koji daje kratku, ali veoma preciznu i efektnu dijagnozu modernog doba - a to je Johan Gotlib Fihte. U delu Zatvorena trgovačka država on navodi reči, kojima će se zaključiti ova tematika: postoji jedno karakteristično obeležje našeg doba, koje nas odvaja od ozbiljnosti i trezvenosti naših predaka, da hoće da se igra, da sanjari uz fantaziju i da je, pošto ne nalazi mnogo sredstava da se taj nagon za igrom zadovolji, vrlo sklono ka tome da život pretvori u igru. Fihte to piše i zaključuje: ljude više raduje lukavstvo postizanja nego sigurnost posedovanja, pa "privređivanje i sav ljudski promet kao da su slični hazardnoj igri (Fihte, J. G., 1979, str. 132-133)".

LITERATURA

Aristotel (1955), O pesničkoj umetnosti, Beograd: Kultura
Fink, E. (2000), Igra kao simbol svijeta, Zagreb: Demetra
Gadamer, H.-G. (1978), Istina i metoda, Sarajevo: Veselin Masleša
Heraklit (2001), O prirodi, Podgorica: Oktoih
Huizinga, J. (1970), Homo ludens, Zagreb: Matica hrvatska
Kajoa, R. (1979), Igre i ljudi, Beograd: Nolit
Koković, D. (1986), Sport bez igre, Beograd: NIO "Univerzitetska riječ"
Kristi, A. (2011), Igra ogledala, Beograd: Mladinska knjiga
Nietzsche, F. (2003), Schopenhauer kao odgajatelj, Zagreb: Matica hrvatska
Niče, F. (2005), Sumrak idola, Beograd: Čigoja štamp