strukturi, koja ga pozicionira u sferu koja, uz izuzetak u vidu prožimanja sa nekoliko drugih estetičkih pojmova, nije dovoljno jasno povezana sa ciljevima i funkcijama koji karakterišu druge, praktički i poietički jasno utemeljene sfere.
              Igra ima vlastite ciljeve i funkcije, koji nisu karakteristični ni za jedno drugo područje stvarnosti, pa stoga pristup njenom misaonom obuhvatanju mora biti jedinstven i pažljivo odabran, da bi se ono neuhvatljivo u njenoj suštini moglo pojmovno zahvatiti. Pojmovno zahvatanje neraskidivo je vezano i za različite forme terminoloških određenja, na koja bi trebalo posebno skrenuti pažnju.
              Terminološki, pojam igre nosi različita značenja u zavisnosti od jezika koji ga je oblikovao - u većini jezika iskazan je kroz jedan termin, a u nekim jezicima njegove različite atribute izražava više termina: tako francusko jeu, italijansko gioco, latinsko ludus, nemačko das Spiel, portugalsko jogo, mađarsko játék, rusko игра́, srpsko igra i špansko juego označavaju ono za šta je, na primer, u grčkom i u engleskom jeziku potrebno uključiti dva termina: u starogrčkom jeziku termine παιχνίδι i παιδιά, a u engleskom jeziku the play i the game. U svim slučajevima, međutim, jasno je da je reč o veoma kompleksnom pojmu, koji svojom osobenošću zahteva da bude podvrgnut nizu estetičkih, društvenih i filozofskih pitanja. 


Istorijski pregled odabranih filozofskih određenja pojma igre


- Ključna određenja pojma igre u antičkoj filozofiji