Dinamički opseg mikrofona predstavlja radni opseg od praga šuma do nivoa dozvoljenih izobličenja (1%). Daje uvid u najjači i najslabiji zvuk koji mikrofon može da pretvori bez većih smetnji i izobličenja. Iznad nivoa dozvoljenih izobličenja od 1% postoji još jedan rezervni opseg (hedrum) na kom dolazi do klipovanja (odsecanja) vrhova signala, što znači mnogo veća izobličenja i opasnost od oštećenja mikrofona.
Za govor je dovoljan dinamički opseg od oko 40 decibela jer je dinamika uravnoteženog govora oko 30 decibela. Najtiši glasovi su oko 18 decibela ispod prosečnog nivoa govora, dok se najglasniji segmenti govora izdižu za oko 12 decibela iznad prosečnog nivoa uravnoteženog govora. Dinamika od šapata (30 do 40 decibela) do vikanja (oko 80 decibela) može da bude i veća od 40 decibela.
Za snimanje muzike potrebno je pokriti znatno veću dinamiku od najtiših deonica muzičkog dela (pianisimo) do najglasnijih obično finalnih delova (fortisimo), a to je opseg od 80 ili 90 decibela, pa su potrebni mikrofoni sa tolikom dinamikom.
Za laboratorijska merenja potrebno je ponekad snimati zvukove čija dinamika prevazilazi dinamički opseg ljudskog čula sluha i dostiže dinamiku od 140 do 150 decibela.

Pitanja:
1. Kako se definiše dinamički opseg mikrofona i šta se dešava sa snimkom audio signala kada se prevaziđe nivo dozvoljenih izobličenja?
2. Koliki dinamički opseg mikrofona je potreban za snimanje govora, muzike i za laboratorijska merenja?