именовања судија, у пракси се срећу два могућа система: а) постављање судија од стране надлежног органа (председника државе, владе, министра правде, колегијума врховног суда или, као у Француској, од стране Високог савета магистратуре) и б) њихов избор који може бити или непосредан (од самог бирачког тела) или посредан, од стране представничког тела, било да је оно централно или локално. 
И у избору наших судија нови Устав од 2006. године уноси новине у односу на досадашњи избор. Док је пре по Уставу од 1990. године судије бирала и разрешавала Народна скупштина на предлог посебног тела Високог савета правосуђа, сада по новом Уставу, судије бира и разрешава Високи савет судства, док Народна скупштина само бира судије који се први пут бирају на ту функцију на три године. Ово тело, Високи савет судства, има 11 чланова и то су: председник Врховног касационог суда, министар правде, и председник надлежног одбора Народне скупштине, као чланови по положају, као и осам изборних чланова које бира Народна скупштина (шест из редова судија и два из редова угледних правника од којих је један адвокат а други професор правног факултета). 
Сам поступак избора судија започиње оглашавањем избора судија (у "Службеном гласнику Републике Србије") тако што се заинтересовани кандидати позивају (да у року од петнаест дана од дана објављивања огласа) поднесу своје пријаве са потребним доказима о испуњењу услова за избор. Ове пријаве се подносе Високом савету судства а уз њих кандидати морају да поднесу и доказ да испуњавају услове за избор за судијску функцију, а то је да су наши држављани, да имају завршен правни факултет, положен правосудни испит и одређене године радног искуства, као и да су достојни дужности судије. Након тога Високи савет судства прибавља податке и мишљења о стручности и достојности кандидата (од органа и организација у којима су радили) и доноси одлуку о њиховом избору односно подноси Народној скупштини свој образложен предлог за избор судије који се први пут бирају на судијску функцију у трајању од три године. 
II ТУЖИЛАШТВО И ОСТАЛИ ОРГАНИ ПРАВОСУДНОГ СИСТЕМА 
Осим судова, у судском поступку учествују и други органи (и службе) који у ширем смислу чине правосудни систем једне земље и ту се на првом месту издваја јавно тужилаштво, јавно правобранилаштво, као и остал