укључујући и прибављање стручних мишљења у вези спорних питања у предмету, као и што у целини прикупља све друге материјалне доказе потребне за рад и одлучивање суда. Такође, судија известилац може од овлашћеног предлагача или подносиоца иницијативе да тражи и допунска обавештења и разјашњења потребна за покретање и даље вођење поступка. На основу активности судије известиоца, у претходном поступку се долази до чињеница битних за само вођење поступка, и то пре свега оних преко којих се проверава и утврђује да ли су предлози или иницијативе разумљиви, да ли су достављени сви потребни прилози као и обавештења и документа, као и да ли је сам уставни суд надлежан да одлучује о поднетом предлогу или иницијативи. 
Ако се у претходном поступку утврди да не постоје потребни услови за вођење поступка (да су предлог или иницијатива неблаговремени или да не садрже потребне прилоге или да у остављеном року нису отклоњени сви недостаци који су назначени од суда или да суд није надлежан да одлучује у предмету и др.), онда ће уставни суд да одбаци предлог или иницијативу. Уколико пак уставни суд утврди да ти услови за вођење поступка постоје, онда се тај поступак наставља и прелази се у његову следећу фазу или главни поступак. Дакле, овај претходни поступак је важан јер од њега зависи да ли ће се поступак наставити и даље водити. Он такође и олакшава сам рад суда јер му припрема и комплетира предмет за главни поступак, где се коначно расправља и одлучује о предмету. 
Када је окончан претходни поступак и утврђено да уставни суд може да одлучује о предмету спора, прелази се на главни поступак и фазу јавне расправе. Ова јавна расправа се одвија на седници уставног суда; њу заказује, отвара и њоме руководи председник суда и то је главни и најважнији део поступка пред уставним судом. Пошто констатује ко све присуствује јавној расправи на седници суда, председник уставног суда прво позива судију известиоца да изложи стање ствари у предмету. Судија известилац то чини тако што образлаже захтев предлагача или подносиоца иницијативе, износи све утврђене доказе у претходном поступку као и одговор доносиоца спорног акта и у целини излаже чињенично стање о предмету, да би након њега председник суда позвао и остале учеснике у поступку да изнесу своје погледе, мишљења, предлоге и оцене изведених доказа у претходном поступку. 
У самом поступку, на јавној расправи, судије могу да постављају питања