Устав Републике Србије (као и већина других устава) предвиђа ограничења ове слободе и забрану растурања штампе и ширења других обавештења ако се одлуком надлежног суда утврди да се њима позива на насилно рушење уставног уређења, нарушавање територијалне целокупности Републике, кршење слобода и права човека и грађанина или изазива и подстиче национална, расна и верска нетрпељивост и мржња. 
бд) Право на обавештеност 
Ово је ново политичко право грађана који предвиђа Устав од 2006. године и значи да свако има право да буде истинито, потпуно и благовремено обавештаван о питањима од јавног значаја, као и да има приступ подацима који поседују државни органи и организације са јавним овлашћењем. 
бђ) Слобода политичког, синдикалног и другог удруживања и деловања 
Важан део механизма грађанског демократског друштва представља и удруживање људи у различите организације. Парламентарна демократија је неодвојива од политичког удруживања грађана, односно политичких партија преко којих они остварују своје политичке интересе. Но поред ових политичких интереса, у савременом друштву постоје и они други - социјални и економски који се остварују посредством синдикалног и другог удруживања и организација. 
И Република Србија као демократска заједница претпоставља постојање политичких, синдикалних и других организација и удружења па тако и њен Устав од 2006. год. зајемчује грађанима слободу политичког, синдикалног и другог организовања и деловања и то без одобрења а уз упис код надлежног републичког министарства. Сам значај политичког организовања (удруживања) и деловања изискује да се регулишу још нека важна питања од интереса за политичке партије - пре свега питање њиховог финансирања а такође и ограничавања њиховог деловања. Што се тиче финансирања странака, Устав Републике Србије не тражи (као рецимо бивши Устав СР Југославије) да ти извори финансирања буду доступни јавности, већ то питање препушта законској регулативи. Тако је Закон о финансирању политичких странака одредио изворе финансирања, како редовног рада странака, тако и у време изборне кампање и тиме је спречио могуће злоупотребе у финансирању странака, нарочито ако се то врши из сумњивих фондова (иностранства и др.). У погледу забране рад