изузетак познаје и италијанска уставносудска пракса у вези кривичних пресуда изречених раније на бази спорног (а касније касираног) закона и то тако да се извршење пресуде донете по оваквом закону обуставља а такође престају и све њене кривичне последице. 
V УСТАВНИ СУД У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ 
Уставно судство представља важну, али не и довољно уважавану, функцију и институцију у уставном систему наше земље, некада (у бившим Југославијама) а и данас, и иза себе је оставило и развило релативно дугу и богату судску и политичку праксу. У социјалистичкој Југославији (а и Србији у оквиру ње) уставни суд се појављује као посебан и самосталан орган 1963. год. доношењем Устава СФРЈ. Југославија је била прва социјалистичка земља која је увела судску контролу уставности у облику посебног судског органа какав је уставни суд. Иако га је прва увела, та бивша социјалистичка Југославија није успела и да га прослави, што би се можда очекивало јер сам социјалистички (комунистички) режим није био спојив са владавином права и поштовањем уставности и законитости. Тек са падом социјализма, у постсоцијалистичкој епохи Југославије (и Србије) створени су услови да уставни суд добије потребан ауторитет и постане важна уставна институција. То би се и догодило да Југославију и Србију није снашло зло у виду једног популистичког режима и новог лидера, Слободана Милошевића, који га је предводио и који је прижељкивао (па и све чинио) да помути славу великог комунистичког узора какав је био Тито на кога се у много чему угледао и копирао га. 
1. ИЗБОР, САСТАВ И НАДЛЕЖНОСТ УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПО УСТАВУ ОД 2006. 
Уставни суд Републике Србије (под постсоцијалистичким уставима од 1990. и 2006.год) је наследник оног претходног социјалистичког уставног суда и између њих има сличности у организацији (саставу), положају, избору, надлежности и начину рада. Уставни суд у Србији је и данас институција судске контроле уставности и законитости. Њега (по најновијем Уставу од 2006. године) чини петнаест судија који се бирају и именују на девет година, док се његов председник бира на време од три година тајним. Судије Уставног суда Србије се бирају и именују највише два пута и то тако да пет судија бира Народна скупштина, пет именује председник Републике а пет општа седница Врховног касационог суда.