У погледу организације (избора, састава, мандата и сл.) уставних судова, постоје разлике које се уочавају упоредним прегледом и анализом ове институције од земље до земље и ту упоредна пракса познаје различита решења. Пре свега разлике постоје у броју судија уставних судова и крећу се од шеснаест, у Немачкој до три судије, на Кипру. Осим тога, ове судије се и различито бирају јер их негде бира парламент, а негде их именује и шеф државе или их бирају судови. И у погледу дужине мандата судија, има разлика (различитих решења) јер им је негде тај мандат дужи, а негде краћи, с тим да су негде ове судије и сталне (Аустрији, Турској или код нас, по ранијем Уставу Републике Србије од 1990. године). Специфичности у организацији уставних судова најбоље се виде приликом упоредног прегледа ове институције у појединим земљама. 
Свакако да се на првом месту издваја аустријски Уставни суд као најважнији и најстарији. Њега чини четрнаест судија (и шест заменика чланова) и то: председник, потпредседник, дванаест чланова судија и шест њихових заменика, с тим да председника, потпредседника и шест чланова судија, као и три њихова заменика поставља председник Републике на предлог Савезне владе, док преосталих шест судија и три заменика судија председник Републике поставља на предлог Националног и Савезног већа парламента (три судије и једног заменика поставља на предлог Савезног већа а три преостале судије и два заменика на предлог Националног већа). Ове аустријске судије, односно њихови кандидати предлажу се из редова истакнутих судија, службеника управе, универзитетских професора и угледних правних стручњака и њихов мандат је неограничен, с тим да постоји само горња старосна граница до које се може вршити ова функција, а то је до напуњених седамдесет година живота. 
Уставни суд Немачке се разликује од овог аустријског и по броју чланова, али и по начину њиховог избора и мандату. Овај Суд у Немачкој има шеснаест чланова од којих (почев од 1963. год.) оба већа Савезног парламента - Бундестаг и Бундесрат бирају по осам судија, с тим да тај избор проглашава председник Републике. Кандидате за судије предлажу све партијске групе и фракције у парламенту, као и Савезна влада али и земаљске владе, с тим да им је мандат различит јер се од по осам судија у сваком већу (сенату) суда по три бирају до краја службе (навршених седамдесет осам година живота), док се по пет преосталих судија бира на осам година и то су тзв. временске судије.