једна партија - сама или у симбиози са државом и њеним органима, дотле се у вишестраначкој демократији или систему партијског плурализма отвара простор за изражавање и сучељавање различитих интереса, али и за њихово усклађивање у процесу политичког одлучивања у коме се поштује одређена процедура и обезбеђује учешће већег броја политичких субјеката (група, појединаца и сл.). ХХ век је оштро одвојио правну од партијске државе јер је водио томе да једна (партијска) губи корак са временом и да са падом бољшевизма у Источној Европи постане ствар прошлости, док је друга постала језгро модерне демократије и парламентаризма коме се окрећу и, сада већ бивше, социјалистичке државе. У модерној демократској држави је отклоњена опасност од моћи (свемоћи) једног партијског или државног центра јер се наспрам њега формирају и други центри моћи - јака опозиција која, ослоњена на јавно мњење, контролише и ограничава (али и руши парламентарним средствима) власт. Из таквог конструктивног односа, пре свега владе и опозиције, се и стварају реалне могућности за постојање и функционисање правне државе чија је управо и основна мисија да ограничава носиоце јавне власти. 
2. ПОЗИТИВИСТИЧКО (ФОРМАЛНО-ПРАВНО) ОДРЕЂЕЊЕ ПРАВНЕ ДРЖАВЕ 
У позитивном или правном смислу, правна држава се одваја од политике и ограничава на правне захтеве и принципе за успостављање једне правно уређене заједнице која треба да контролише политичку заједницу и њену власт. 
У таквој заједници влада закон, он је најјачи и изнад свих па му се покорава и државна и остале власти. Закон одређује сваком границе у којима ће се кретати. Основни захтев овакве правне државе је да обезбеди да сви грађани буду једнаки пред законом. У основном (минималном) правном смислу, свака држава је правна јер свака правна држава не само да производи правне норме, него је и сама правно одређена и нормирана. Ово правно нормирање значи да је делатност свих органа прецизно правно уређена и да су јасно одређене границе њихове надлежности. Овако схваћена правна држава нам даје за право да за исту државу кажемо и да је правна и да није. Тако за једну недемократску земљу може да се каже да није правна јер у њој нема стварне контроле власти иако она добро правно функционише па је са тог формално-правног становишта (делимично) и правна. У таквој држави су прецизно одређена овлашћења и обавезе свако