Свака федерација или савезна држава се препознаје по својим карактеристикама: правним, политичким и социолошким које обезбеђују да буде снажна и успешна и разликује се од других државних (и политичких) творевина. Правне карактеристике се односе на постојање једног устава и поделе власти између федерације и федералних јединица, политичке се изражавају у постојању јединственог политичког механизма који обезбеђују политичке странке које функционишу на целокупном политичком простору федерације док социолошке обухватају један конгломерат географских, историјских, економских, културних, психолошких и других чинилаца и појава које федералну заједницу чине сложеном и разноликом. 
За федерацију као специфичну, и политичку и друштвену, заједницу је важно да постигне склад својих политичких и социјалних субјеката и појава, али и обезбеди легитимитет и уважавање плурализма разних интереса, као и разрешење њихових могућих конфликата и разлика. Зато ту треба имати у виду једно објективно и нужно стање које није идеално, него и испуњено конфликтима - дакле, оно што се стварно збива у федерацији али и могућност утицања на њега, стварања такве политичке културе која је у стању да прихвати и разуме бројне и разноврсне економске, социјалне и друге интересе и разлике, као и да их превазилази стварањем истинске заједнице потреба и интереса. 
Највећи правни проблем федерације као државе огледа се у питању њене суверености које је иначе и у свакој другој држави тешко и осетљиво или, како види проф. Р. Лукић, једно од највише дискутованих и спорних питања у теорији државе, које ни до данас није до краја рашчишћено. Тај проблем је, истина, лакше решив у унитарној држави (где постоји само један субјект државног одлучивања) или конфедерацији која и није држава, већ само уговор између удружених држава чланица), али не и федерацији где се отвара тешка дилема, ко је суверен: федерација или федералне јединице и да ли је та сувереност потпуна или се може говорити и о њеној деоби. Углавном преовлађује становиште да је у федерацији суверена само федерална држава, а не и њене федералне јединице које чак, по нашем Слободану Јовановићу, и нису државе (мада тако функционишу), него више наликују на некаква самоуправна тела, с тим да и с њима нису у свему истоветне. Насупрот овој владајућој концепцији о суверености која важи у европској правној теорији па и пракси, има и другачијег гледања на ово питање, по коме је могуће у федерацији уочити и извести поделу суверености између савезне власти и удружених власти, држава. То је гледиште Француз