не значи да јој је страна и централизација и да не може и централистички да се организује. Оваква централизована унитарна држава може да се организује на принципу концентрације или деконцентрације. Концентрација власти у унитарној држави је данас искључена, то је више теоријска могућност, него што је реалност. Теоријски, она би значила да само централни органи власти, такве државе врше све атрибуте власти и то без учешћа других органа који су на нижем месту у хијерархији државних органа. Много је реалнија друга варијанта централистичке унитарне државе која функционише на принципу деконцентрације. Деконцентрација је прелаз од централизације ка децентрализацији мада је то појава у систему централизма и разликује се од децентрализације. Њоме се смањује централизам, али се не мења централистички карактер државе. Пошто се деконцентрација изводи у систему централизма, њена улога је усмерена ка побољшању саме државе и ублажавању крутог централизма власти. Деконцентрација значи преношење надлежности централних државних органа на ниже (локалне) државне органе, при чему власт и даље остаје једна и у оквиру хијерархије јер је хијерархија начело централизације, а не децентрализације. Док је концентрација такав облик централистичке државе у коме се државни (управни) послови обављају у седишту органа државне управе, код деконцентрације долази до спуштања надлежности, тако да се послови државне управе из надлежности централних органа обављају ван њиховог седишта, а у седишту њихових подручних органа или експозитура као дислоцираних организационих јединица централног органа државне управе. Деконцентрацију као модел организовања и обављања државних послова познају многе државе (нпр. Француска) па и наша Србија у којој су формирани окрузи као испоставе централних органа државне управе, с тим да су хијерархијски и функционално укључени у централистички склоп државне организације и непосредно потчињени централним државним органима (министарствима). 
3. ОКРУГ КАО ОБЛИК ДЕКОНЦЕНТРАЦИЈЕ ВЛАСТИ У СРБИЈИ 
Управни округ представља специфичност државне организације Републике Србије. То је подручје на коме се обављају одређени послови државне управе, и то ван седишта министарстава као највиших органа државне управе. Док су министарства највиши, централни органи управе, дотле су управни окрузи подручни или периферни органи који се формирају за вршење послова државне управе на једном делу државне територије. Тако се управни округ појављује као први степе