б) Облик (састав) владе и њен избор 
Влада је колегијални орган, састављен од одређеног броја својих чланова (министара). Све владе се разликују по свом називу и организационом, облику при чему је класични и најразвијенији тип пре свега британска влада. Њу одликује јак степен хомогености и солидарности свих њених министара на челу са премијером, што је последица тога да је образује странка која је победила на парламентарним изборима и освојила већину места у парламенту. Зато је британска влада једна политичка целина у којој сви министри деле исту судбину јер, како каже Слободан Јовановић, у њу заједно улазе и тако из ње и излазе. За разлику од ове британске владе која је потпуно одвојена од шефа државе, у Европи - пре свега Француској се развио други облик владе, министарски савет који је под јачим утицајем председника Републике јер се сматра да је он и стварни шеф владе, док је премијер само први међу министрима. Но и британска и ова континентална (француска) влада су парламентарне владе, с тим да одражавају специфичности парламентарних режима у којима постоје. У Великој Британији влада је шира и обухвата политичку егзекутиву и јавну администрацију, при чему је ова политичка егзекутива зависна од парламентарних избора, док је јавна администрација по страни политичког живота и борби. Зато се у британској влади разликује неколико категорија министара, у зависности од тога да ли су изабрани или именовани и какав положај имају у њој. Тако се прво издвајају старији министри (државни секретари и државни министри), млађи министри (парламентарни секретари, парламентарни подсекретари, финансијски секретари) даље, управни функционери круне и на крају владини бичеви. Дакле, у Великој Британији има много владиних чланова и функционера међу којима се разликују они који врше политичке послове. То би били политички шефови извршне власти, за разлику од оних других-стручних шефова. Ови политички шефови владе су одговорни парламенту, по његовој су вољи и уживају његово поверење, с тим да само најистакнутији од њих (они који воде најважније ресоре) улазе у Кабинет па се тако разликују Влада и Кабинет. Тако се догађа да члан Владе није и члан Кабинета који је у ствари реално политичко тело које води политику земље и доноси најважније одлуке. И британска, а и ове друге европске (француска, италијанска и др) владе су парламентарне владе, што значи да произилазе из парламента и образују се од представника политичке већине у парламенту, или још тачније, од представника оне политичке партије или партија које су победиле на парламентарним изборима