ефикаснијег вршења. Једну врсту такве деконцентрације унутар унитарне државе представљају и управни окрузи формирани унутар Републике Србије ради вршења послова државне управе ван седишта министарстава. 
Децентрализовану унитарну државу одликује постојање територијалних заједница (колективитета) и локалних органа које бирају грађани тих заједница и који у већем или мањем обиму самостално одлучују о одређеним питањима и пословима те заједнице. У вршењу својих послова и функција ови локални органи подлежу контроли од стране централне власти, с тим да, у зависности од ширине и карактера овлашћења са којима располажу ове локалне заједнице, сама децентрализација може да има вид или локалне самоуправе или аутономије. Но у сваком случају, за унитарну државу (било да је централизована или децентрализована) је важно то да на истој државној територији и над истим становништвом не постоји нека друга власт која конкурише постојећој (унитарној), тако да су грађани потчињени само једној власти - једном уставу и да поштују исте законе. 
2. СЛОЖЕНА ДРЖАВА 
За разлику од унитарне државе где постоји само један субјект државног одлучивања, у сложеној држави, само име каже, постоји више субјеката, центара државног и политичког одлучивања и она настаје удруживањем двеју или више држава. Сложена држава се често поистовећује и са термином федерализам који означава савез, удруживање неколицине посебних заједница без жртвовања њиховог идентитета, при чему се тај термин различито схвата имајући у виду његове конкретне облике. Код сложене државе се поставља питање односа између њених саставних делова, чланица, с обзиром да у њој оне имају већу или мању самосталност или посебне органе који су више или мање независни од органа заједничке државе. Сложена држава се појављује у различитим облицима пре свега као федерација (савезна држава) или конфедерација (савез држава), док су државне уније као њен облик данас углавном ишчезле и представљају анахронизам. Код сложене државе се поставља основни проблем: ко је суверен, код кога се налази сувереност - да ли код савеза или чланица и на том питању се управо и разликују федерација и конфедерација. За конфедерацију се обично тврди да то и није у правом смислу држава, већ да је то више облик повезивања и удруживања посебних држава чланица које и након тог удруживања задржавају своју сувереност. Насупрот њој, федерација је нова држава