од стране Народне скупштине ако Уставни суд констатује (одлучи) да је повредио Устав. 
2. ВЛАДА 
Влада је други (важнији) део извршне власти модерне државе. Она је све више њен стварни и претежнији носилац и најбоље одговара њеној суштини и циљевима, због чега се на извршење и гледа као на витални услов сваког друштва. И уопште, када се говори о извршној власти, више се мисли на владу него на шефа државе јер је влада та која се стара о спровођењу закона и политике преко које се утврђују најважнији државни интереси и циљеви. Тако влада покрива кључно подручје извршне власти пошто се ова не своди само на просто извршење закона, већ је у ширем смислу то укупност деловања владе и управе. Сам значај владе произилази из све већег значаја саме извршне власти која је еволуирала и од пасивне постала активна власт која данас држи кључне полуге власти: новац, информације и принуду. Тиме се све више излази из оквира традиционалног правног схватања по коме је извршна власт потчињена законодавству и ограничена само на извршавање закона. Највише заслугом владе, она (извршна власт) је своју активност усмерила у правцу вођења државне политике - не само њеног извршења, него и формулисања и доношења најважнијих политичких одлука. При томе је кључно питање извршне власти у свакој држави како је постављен однос између два њена главна чиниоца: шефа државе и владе и ко у том односу преовлађује. На том питању односа ова два органа извршне власти се и уочава главна разлика између председничког и парламентарног система поделе власти јер у председничком систему и не постоји у правом смислу влада, већ је то више неформални орган председника, састављен од ресорних секретара који покривају поједине гране државних послова (управе). Иако председнички и парламентарни систем данас преовлађују у погледу организације извршне власти, они нису и једини јер су се током развитка државе смењивали различити облици организације извршне власти. 
Тако проф. Ратко Марковић све облике организације извршне власти сврстава у пет група: председнички,парламентарни, директоријални, скупштински и аутократски тип мада сви они данас немају исти значај нити исту судбину и примену. Аутократски тип - у коме је извршна власт носилац свих функција власти данас је ређи и углавном је превазиђен. То исто важи и за директоријални (у коме је сву влас