У вршењу федералне извршне и судске власти учешће федералних јединица је мање и такође се реализује преко другог, федералног дома савезног парламента. Када је реч о органима извршне власти федерације - шефу државе и влади утицај федералних јединица на њих је неједнак и то како у погледу њиховог избора, тако и њиховог рада па донекле и састава. Може се рећи да су ретке федерације чије су владе образоване на принципу заступљености федералних јединица а једна од њих је и Швајцарска чији је Савезни савет (као највиши орган извршне власти федерације) образован по формули да у њему из истог кантона може да буде биран само један члан. 
И наша последња федерација, СР Југославија, на један посредан начин је предвидела учешће федералних јединица у вршењу извршне власти федерације - функције председника Републике и премијера Савезне владе и то тако што је њен Устав од 1992. год. био изричит у томе да председник СР Југославије и председник Савезне владе не могу да буду из исте републике чланице. У већини осталих федерација владе се образују према политичким мерилима и пре свега зависе од резултата парламентарних избора, тако да је у њиховом образовању и функционисању политички моменат изнад националног па тако и ван интереса и утицаја федералних јединица. Што се тиче шефа државе у федерацији, ту федералне јединице негде више и непосредније, а негде мање и само посредно утичу на његов избор или састав. Ако је реч о индивидуалном шефу државе, председнику републике, у неким федерацијама њене чланице учествују у његовом избору тако што чине део изборног тела које непосредно бира председника. То је, рецимо, случај у Индији (по Уставу од 1950.год.) где председника бира тело састављено од изабраних чланова оба дома Парламента и изабраних чланова законодавних скупштина држава или у САД где по Уставу председника бира електорски колегијум састављен од електора који се бирају из свих педесет држава а слично се бира и председник Немачке јер га бира посебно изборно тело (Bundesrersammlung) састављено од свих чланова Бундестага и једнаког броја представника земаљских скупштина. 
У федерацијама које имају колективног шефа државе (као бивша СССР или СФРЈ) федералне јединице непосредније учествују у избору као и саставу и раду овог органа. У бившем Президијуму Врховног совјета СССР поред осталих чланова је било и петнаест заменика председника - по један из сваке савезне републике. И наше бивше Председништво СФРЈ (као колективни шеф државе) је бирано од стране скупштин