уставне) јер у њима монарх не врши сам сву власт, него је дели са парламентом. Оне се јављају или као дуалистичке или као парламентарне. 
У дуалистичкој монархији равноправно са представничким телом врши законодавну власт, с тим да су му влада и министри потчињени и одговорни, док у парламентарној монархији парламент има пуну законодавну и буџетску власт (а не монарх). Влада и министри зависе од парламента и морају да уживају његово поверење. Оно што је својствено монарху је да се он не бира, већ да на тај положај долази наслеђем, с тим да се уставом одређује која династија или краљевска породица влада и којим се редом наслеђује престо. 
Захваљујући уставној и ограниченој монархији, монархова власт је јавна служба која не може бити предмет приватно-правног наслеђивања нити његова породица може на ту власт да полаже неко приватно право. Монарх се даље одликује тиме да ставља у покрет друге власти а пре свега законодавну (јер сазива и распушта парламент) а учествује и у вршењу и управне, али и законодавне и судске власти. Истина, за модерне монархије се каже да у њима монарх не само да не влада него и не управља пошто су његова овлашћења више формална и симболична. Пошто се монарх схвата као суверен, носилац највише власти и као личност са епитетом непогрешивости, то он не одговара ни политички ни кривично. За своје политичке грешке монарх не може легално да буде уклоњен са власти (али може насилним путем као у Француској у време револуције нити може да буде оптужен и осуђен за дела која учини па тако она остају некажњена. 
За разлику од монарха, председник републике није наследан, већ је изборан. Њега на тај положај бира или народ (по америчком моделу) или парламент (по европском моделу) мада има и случајева да се на тај положај долази и насилним путем (пучем и сл.). Председник републике је и политички и кривично одговоран. Политички, он одговара за своју политику коју води и то пред онима који га бирају, а кривично одговара за своја кривична дела која учини, с тим да се та његова одговорност организује на различите начине (нпр. у САД-или Француској или Италији). За разлику од монарха, председник републике не ставља у покрет све три власти тако да њихово функционисање не зависи (или мање зависи) од њега, а и његово задирање у друге власти (законодавну и судску) је много мање. Председник републике као шеф државе нема исти положај и овлашћења у земљама председничког (где га бир