Ова британска влада се тако предаје партији која има већину у Парламенту и монарх бира личност која ће бити први министар, с тим да то мора бити личност коју му назначи Доњи дом. Први министар је политичка личност која долази из победничке партије и он добија одрешене руке да састави Кабинет од својих партијских колега па је зато и ова британска влада строго парламентарна, али и строго страначка. Нешто је другачија ситуација у земљама са вишестраначким системом јер се у њима тешко ствара парламентарна већина од једне партије, него углавном путем савеза или коалиције више партија. У тим земљама се до личности која ће саставити владу долази тек када се постигне договор између различитих партија и парламентарних група. И док је у двостраначком парламентарном режиму улога шефа државе у одређивању мандатара владе више рутинска и ограничена на већ познату личност која ће бити премијер владе, дотле код ових других, вишестраначких система није тако. Код њих је улога шефа државе много активнија па се често догађа да он понуди најбоље решење за образовање коалиционе владе. У сваком случају, парламентарна влада се бира у парламенту, произилази из парламентарне већина и остаје на власти све док ужива поверење те већине. За владу је најбоље да је стабилна и да зависи од верне партијске већине у парламенту, а не несигурних присталица, али то није случај са свим владама. У двостраначким системима владе су стабилне, што не важи и за ове друге, коалиционе, које су нестабилне па лако и често падају са власти. Владе у двостраначком парламентарном режиму (као у Великој Британији) више падају на изборима него у парламенту јер све више зависе од бирачког тела, а мање од парламента. Зато овакве владе имају израженију активност у бирачком телу па се тако све више приближавају председничкој влади која заједно са својим шефом зависи од народа и њему полаже рачуне. Данас је премијер у Великој Британији утицајна политичка личност јер као партијски шеф успоставља блиске везе са бирачким телом и тако израста у орган јавног мњења. 
в) Овлашћења владе и њени акти 
Влада је данас значајан орган извршне власти јер постаје све моћнија и утицајнија у сфери вођења унутрашње и спољне политике. За њу се обично каже да је то моторна или ефективна власт која утврђује и води политику нације, али и све више потискује парламент за који се чак тврди да је изгубио власт одлучивања и претворио се у тело које расправља и одобрава оно што влада жели и предлаже. Влада одлучуј