кантона, може да се каже да сваки кантон има свој систем локалне самоуправе мада Швајцарска спада у земље са једностепеном локалном самоуправом или једном врстом локалних јединица. 
Те јединице су општине мада поред њих постоје и срезови (у већини кантона) који су само облик административне децентрализације кантоналне владе. Све општине имају исти статус, било да су градске или сеоске, при чему швајцарску специфичност па и оригиналност чине не само политичке општине, него и оне друге: црквене, школске, грађанске и сл. Највиши орган власти и самоуправе у већини општина је општинска скупштина (Asamblée communale) док је код осталих општина то општинско веће од 30 до 60 чланова (Conseil communal) које бирају сви грађани на време од 4 године. Поред представничких органа власти, све општине имају и своје извршне органе а то су извршни одбори (са 5 до 15 чланова) које најчешће бирају сами грађани непосредно, а изузетно и општинска већа. На челу општине је њен председник који је истовремено и председник извршног одбора и њега бирају сами грађани непосредно, а у неким општинама то чине и извршни одбори. Пошто су општине део кантоналног уређења, то су и потчињене кантонима па више располажу пренесеном него изворном надлежношћу, више се ангажују на вршењу делегираних послова него оних правих локалних и изворних. Значајан елемент и допуну швајцарске (представничке) локалне власти и управљања чини и разноврсна пракса и примена институција непосредне демократије (референдума и скупштине свих грађана) које локалној самоуправи дају изразито демократски карактер а самој Швајцарској подижу углед и сврставају је у земље са високом демократском културом и традицијом. 
г) Локална самоуправа у Немачкој и Аустрији 
У Немачкој је примењен систем двостепене локалне организације у коме основну јединицу локалне самоуправе чини општина (gemeinden) која обавља најважније послове локалне заједнице, као што су изградња и одржавање локалних путева, дечијих вртића, односних школа, спортских објеката, комуналне инфраструктуре и др. док други ниво локалне организације и власти представљају срезови (kreis) и независни градови (krestreit-stadt). У већини ових локалних заједница постоји одговарајућа структура власти са представничким и извршним органима, односно непосредно изабраним већем (са 5-80 чланова и мандатом од 5 година) на челу са градоначелником (burgermeister) који је и старешина локалне администрације. У неким другим локални