социјална и политичка права; а према начину њихове заштите помиње и: основна права, гаранције института и програмска начела. 
Но углавном, већина писаца и теоретичара људских права и слобода се слажу са једном општеприхватљивом класификацијом права и слобода (која одговара и развитку теорије и садржине права) у којој се разликују: лична права и слободе, политичка права и слободе, социјална и економска права и слободе и културно - образовна права и слободе. 
2. ПРАВА И СЛОБОДЕ У УСТАВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ОД 2006. ГОДИНЕ
И нови Устав Републике Србије од 2006. године следи општеприхваћену скалу људских права и слобода, с тим да нека права и слободе потпуније регулише (на пример права националних мањина) него пре, а и модернији (па и оригиналнији) је у односу на претходни Устав од 1990. године јер помиње, рецимо, забрану ропства, права на слободан развој личности, право на правну личност, право на уточиште и др. И овај српски Устав садржи антидискриминаторску формулу: да су сви пред Уставом и законом једнаки и да уживају једнаку заштиту без дискриминације по било ком основу, а такође, гарантује и право на држављанство (као претпоставку за уживање права и слобода) које подразумева да српски грађанин не може бити протеран, лишен држављанства али и права да га промени (члан 38. Устава Републике Србије од 2006. године). 
а) Лична права и слободе 
То је прва категорија права и слобода, спада у ред најстаријих, фундаменталних, која се тичу људске еманципације и заштите човекове личности, његовог достојанства и приватности. То су права која је човек освајао у дугој борби против тираније и самовоље власти и она су бележена још у првим декларацијама а касније и уставима и међународним документима и најчешће се означавају као грађанска права. 
аа) Право на достојанство и слободан развој личности 
Ово је ново право, оригинално постављено и разрађено јер Устав сада издваја људско достојанство и слободан развој личности као посебне вредности и пружа им највећу могућу заштиту и неприкосновеност. 
аб) Право на живот