освојиле већину посланичких места у парламенту. У земљама са двостраначким парламентарним системом, каква је рецимо Велика Британија, парламентарну већину која образује владу има једна, победничка партија и то би била једностраначка влада, док у земљама и системима са више странака парламентарну већину по правилу не стиче ни једна партија, него се између њих ствара савез или коалиција па се тако образује коалициона влада као израз те страначке коалиције која обезбеђује већину у парламенту. Поред једностраначких и коалиционих влада које се ослањају на већину у парламенту, у пракси се срећу и тзв. мањинске владе које образују мањинске странке у парламенту и које се одржавају захваљујући подршци других већих странака мада је то апсурдна парламентарна ситуација која изискује распуштање парламента и расписивање парламентарних избора. 
Посебан облик парламентарне владе је и тзв. концентрациона влада која се образује од представника свих парламентарних странака, и то углавном у ванредним ситуацијама, када се очекује да се заједничким напором водећих политичких снага (које су заступљене у парламенту) превлада таква ситуација или опасност по земљу. Наспрам ових политичких влада које су састављене од политичких личности и образоване према политичким мерилима, стоје и оне друге - политички неутралне владе које су састављене од ванстраначких личности. Таквим владама се прибегава у случају тешких друштвених криза земље или деформација парламентаризма када се заједничким напором свих прогресивних снага настоји да учини оно што је потребно за оздрављење земље и излазак из тешке друштвене кризе. Овакве владе обично иступају под паролом демократског или националног јединства и њихов акценат је на стварању једног акционог демократског и реформског програма који ће довести до оздрављења економског и друштвеног система земље. Један облик овакве политички неутралне владе је и тзв. чиновничка влада састављена од чиновника и она је нужна онда када не функционише политичка влада и када треба да се преброди тренутна парламентарна криза и немогућност образовања парламентарне већине. 
Од чиновничке владе треба разликовати експертску која се састоји од експерата, а не политичара и која није последица парламентарне кризе, него жеље да у владу уђу стручњаци за различите области друштвеног живота како би обезбедили стручно вођење државне политике и решавање горућих друштвених, економских и других проблема са којима се суочава једна земља. Специфичан облик владе је и ратн