уставима Чешке и Словачке) или само оне који не захтевају промене закона (по уставима Пољске, Мађарске или Албаније). Такође, везано за односе са другим државама (међународну политику), шеф државе руководи и оружаним снагама - он је врховни командант, с тим да те послове који се тичу рата обавља у сарадњи са парламентом. То је зато јер само вођење рата и организовање припрема за одбрану земље изискује напоре и ангажовање целе земље и свих друштвених снага, а не само појединца, ма какву истакнуту улогу он имао. Шеф државе је овлашћен и да даје одликовања и разна признања али и помиловања за учиниоце кривичних дела. То је његов акт који се односи на појединца и разликује од амнестије која се даје законом и односи на целу групу учинилаца, кривичних дела. Важна овлашћења шеф државе има у вези избора других органа јер предлаже мандатара за састав владе, као и кандидате за судије највиших судова и друге високе државне функционере. Он предлаже и расписивање избора за парламент а негде и скраћење његовог мандата. Шеф државе предлаже и расписивање референдума а важан је чинилац и у законодавству јер својим указима проглашава законе. Негде има и право предлагања закона па и апсолутног вета мада више располаже тзв. суспензивним ветом којим одлаже доношење закона са којима се не слаже. Посебна овлашћења шеф државе има у тзв. ванредним околностима (ратном стању) када доноси и акте са законском снагом - дакле, преузима ингеренције законодавне власти а може и да суспендује и поједине уставне одредбе ако то ратна или ванредна ситуација налаже. 
в) Одговорност шефа државе 
На положај шефа државе битно утиче и начин како се реализује његова одговорност. То важи само за председника републике јер је монарх по дефиницији политички и кривично неодговоран. Што се тиче председника републике, он је и политички и кривично одговоран и та његова одговорност се различито реализује у државама са председничким или парламентарним режимом. У председничком систему власти, председник одговара политички само народу који га бира, њему полаже рачуне за свој рад, и то тек на следећим изборима, па зато и не може пре истека мандата да буде смењен са свог положаја. 
У парламентарном систему власти шеф државе, је, условно речено, политички неодговоран с обзиром да ту одговорност преузима влада, односно ресорни министар који премапотписује његове акте па може да се каже, да ако ту не одговара шеф државе, онда то свакако чини влада