политичке странке не треба гледати као на класне организације јер оне нису слика у малом класне борбе која се води између владајуће и потлачене класе. Под утицајем грађанске науке али и политичке праксе, данас смо сведоци да странке нису класно одређене и формиране јер постоје и такве које не произилазе ни из једне класе нити се за њу везују (нпр. странке зелених и др). Исто тако чланови једне странке нису само припадници једне класе, него често у њу улазе и представници разних класа и друштвених група, што говори да странке заступају и неке друге друштвене и политичке, а не само најуже класне интересе. На овом питању начина остваривања (стицања) власти се и прави разлика између радничких, револуционарних и осталих демократских странака јер већина грађанских партија тежи освајању власти, али у оквиру постојећег поретка (не рушећи га), док револуционарне и радничке партије теже освајању власти али рушењем (променом) постојећег друштвеног поретка. 3. ВРСТЕ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА Са настанком и деловањем бројних и разноврсних политичких странака појавила се и потреба за њиховом поделом и разврставањем према различитим мерилима. Тако се данас срећу различите класификације (типологије) политичких странака и њих дају мање-више сви теоретирачи партија, како они марксистичке тако и они грађанске оријентације. Бројни су критеријуми по којима се класификују политичке партије и међу њима се најчешће истичу: социјални састав странке, етничка или национална, односно религиозна припадност чланова, њихова политичка или идејна оријентација, број чланова странке, начин организовања странке, њена географска распрострањеност и сл. Постоје тешкоће да се обједине и разврстају све те бројне политичке странке јер нити су настале у исто време нити подједнако трају с обзиром да су неке већ ишчезле, а друге у међувремену настале при чему и странке са истим називом нису у свему исте у различитим земљама. Све странке прво могу да се разликују у националном или интернационалном смислу, па се тако говори или о националним странкама које постоје и делују само у појединим земљама или о интернационалним које постоје и делују у више земаља какве су рецимо: комунистичке, социјалистичке, либералне или хришћанско-демократске. Странке даље могу да се разврставају и према критеријуму социјалне групе чије интересе изражавају па се тако добиј