дискриминацију. Тако је бирачко право постало опште јер га не уживају само мушкарци, него и жене. 
Поред изборних система који су искључивали жене из уживања бирачког права постојали су и они који су одузимали право гласа војним лицима или државним службеницима. Такав је случај био и са нашим Видовданским уставом од 1921. год. који је забрањивао да официри, активни или на располагању, као и подофицири и војници под заставом бирају или буду бирани а најгрубљи вид дискриминације у уживању бирачког права се тицао забране тог права за припаднике друге расе или боје коже (осим беле). То је било некада у САД (до изборне реформе од 1864.) пре него је укинуто ропство али се дуго - до наших дана задржало у Јужноафричкој Републици као последњем бастиону апартхејда да би победом Менделиног политичког покрета и у овој земљи црнци дочекали и доживели политичку еманципацију и опште право гласа. Посебан облик ограничавања бирачког права је представљао и цензус настањености који је драстично погађао земље (и становништво) са израженом економском и демографском миграцијом јер је искључивао из бирачког права оне грађане који нису имали стално пребивалиште (боравиште) у земљи или на територији изборне јединице. Такве цензусе настањености су некад имали Исланд и поједине америчке државице или Белгија - Уставом од 1831. год. који је предвиђао да право избора имају грађани старији од 21 годину живота и настањени најмање шест месеци у истој општини. 
Иако је ова подела на опште (неограничено) и ограничено бирачко право данас превазиђена у корист овог општег, не значи да ни оно нема својих мана. Наш великан Слободан Јовановић је тврдио да то опште бирачко право броји гласове уместо да их мери а да се са њиме спушта и сам ниво парламента јер у њега улазе и људи без угледа (и знања) и они који су склони да ради класних и локалних интереса занемаре оне државе. 
б) Једнако и неједнако бирачко право 
Ово разликовање бирачког права на једнако и неједнако је тесно повезано са претходном поделом бирачког права на опште и ограничено јер да би бирачко право било демократско, није довољно да буде само опште, него и једнако, да га ужива сваки грађанин према принципу "један човек - један глас". Тако се једнако бирачко право појављује као израз једнакости (равноправности) грађана и одговара демократском захтеву да сви бирачи подједнако учествују у избору представника