расподеле мандати на скоро све учеснике или странке на изборима. Тако и политичка мањина стиче могућност да уђе у парламент, што по већинском систему не може. Пропорционални систем данас примењује већина демократских држава мада се и њему приговара да се његовом применом у парламенту појављује много странака а то отежава постизање парламентарне већине и утиче на стабилност влада јер су оне у тако шароликом политичком миљеу прилично нестабилне и често падају. Иако оваква расподела мандата отежава нормално функционисање парламентаризма (јер без подршке парламентарне већине често долази до паралисања рада владе), она је од својих присталица величана као "највећа могућа приближност идеалу самоопредељења у представничкој демократији и стога најдемократскији изборни систем." Пропорционални систем је подесан за изборе где су велике изборне јединице и где је већи број кандидата односно кандидатских листа и захваљујући њему посланички мандати могу истовремено да се доделе и већини и мањини. Свака листа добија у парламенту број представника сразмеран броју добијених гласова у изборној јединици. Дакле, сразмерно снази коју има у бирачком телу, свака странка је представљена у парламенту који је тако слика у малом политичког живота земље - међусобног односа снага политичких странака. 
Постоје различити начини или технике примене система сразмерног представништва од којих се неки чешће и више примењују, а други мање и ређе. У изборној пракси се највише срећу и користе: систем изборног количника, Донтов систем (Victor D'Hondt), Баденски систем, Херов и Нимејеров. 
Систем изборног количника се примењује тако што се укупан број добијених гласова (изашлих бирача) у изборној јединици дели са бројем представника који се бира у тој изборној јединици и тако се добија изборни количник. С тим количником се онда дели број добијених гласова сваке листе, тако да колико се пута тај количник садржи у броју гласова сваке листе, толико ће она и да добије посланичких мандата. Нпр. у изборној јединици која бира 10 представника гласало је 500.000 бирача па би изборни количник био 50.000 (500.000:10). Ако на изборима учествују листа А која је добила 250.000 гласова листа Б која је добила 200.000 гласова, и листа В која је добила 50.000 гласова, применом овог система листа А добија 5 мандата (250.000:50.000), листа Б четири мандата (200.000:50.000) и листа В 1 мандат (50.000:50.000) што не би био случај у већинском систему по коме б