Избегавајући етничке критеријуме и груписање, ова подела је највише погодила српски народ који се тако истопио, поделио чак у шест бановина. Нарочито су бановине компликовале ионако тешку политичку и државну ситуацију у земљи и продубиле њену кризу. Оне су само помогле учвршћивању националног унитаризма и државног централизма преко бана кога је постављао краљ и коме је лично и одговарао. Период неуставног стања није могао да траје вечито. Он је трајао нешто више од две и по године и, по Лази Костићу, унапред је био одређен као привремен и прелазан, па су по њему и многи закони, тада донети, имали за циљ да припреме терен за ново уставно стање. 
4. Доношење Устава Краљевине Југославије од 3. септембра 1931. (Септембарски устав) и враћање земље на позиције уставне монархије 
Под притиском унутрашњих и спољашњих прилика се показало као нужно да се обнови уставни живот у земљи, макар и у ограниченом виду. И као што је краљ Александар вануставно стање својим актом завео, тако га је и укинуо и напустио компромитовани монархистички апсолутизам доношењем новог устава. Зато се овај Устав назива октроисаним јер је народу подарен од краља а није донет од Народне скупштине. Овај Устав, донет "с вером у Бога и срећну будућност Краљевине Југославије" је имао да стави тачку на краљеву вануставну владавину и да његовој диктатури да уставну форму. Он је такође требало под изговором очувања "народног јединства и државне целине" да омогући започињање нове краљеве политике, сличне оној старој националној и државној, коју је до тада водио. Зато овај Устав од 1931. није значио корак напред у развоју југословенске уставности нити враћање на позиције Видовданског устава што се очекивало. Овим Уставом земља је добила Народно представништво, али не и парламентаризам јер су политичке странке и даље биле (осим режимске) забрањене, а без њих нема услова за његово функционисање. По Септембарском уставу знатно је ојачана позиција краља на уштрб парламента и парламентаризма. Формално је утврђена тродеобна власт оличена у Народном представништву, краљу и судству мада је стварно функционисало јединство власти у коме је доминирао утицај владара. Краљ је био одлучујући државни фактор и од њега је зависила организација и деловање осталих власти. Он је и даље шеф државе и представља је у земљи и ван ње, закључује уговоре, оглашава рат, закључује мир, командује војском, именује државне службенике и др. али поред управне власти врши и законодавну власт са народним представништвом и у том својству има право законодавне иницијатив