држави, што би водило федерализацији или, боље рећи, конфедерализацији државе и продубљивању свих оних болних противуречности од којих је патила и због којих је на крају и пропала Краљевина Југославија. Поред уставне ревизије извршене поводом Бановине Хрватске, друга промена устава од 1931. извршена такође неуставним путем, мимо поступка предвиђеног за уставну ревизију је била она извршена фактичким путем, 27. марта 1941. Тада је извршен државни удар, смењена влада Цветковић-Мачек и Намесништво на челу с принцом Павлом Карађорђевићем а краљ Петар II Карађорђевић се прогласио пунолетним и без сагласности Народног представништва изменовао нову владу. ДЕО ПЕТИ ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ ГЛАВА ПРВА СУВЕРЕНОСТ ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ 1. СУВЕРЕНОСТ КАО НАЈБИТНИЈЕ СВОЈСТВО ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ Сувереност је једно од оних питања правне теорије о држави које је највише дискутовано, али не и до краја решено. То би тако и било да је остало само правно питање, али је оно због саме природе и осетљивости власти добило и политичке импликације и, како каже проф. Р. Лукић, постало највише дискутовано и спорно питање у теорији државе. Отуда и многобројна правна гледишта и тумачења суверености која дају различите одговоре на то шта је она: да ли уопште постоји или не, одакле потиче, ко су њени носиоци (субјекти), да ли је правно ограничена, итд. Сувереност је пре свега битно обележје државе (њене власти) па се превасходно и везује за њу. То је феномен који прати развој модерне државе (с краја XVI века) када се услед кризе и ишчезавања папског ауторитета отворио проблем дислоцирања моћ