влада на челу са Николом Пашићем. На крају, на његову иницијативу је и прихваћена идеја и предлог о оснивању Југословенског одбора који је, како је речено конституисан у Паризу 18. априла 1915. да би неколико дана касније у Лондону и званично отпочео свој рад. Југословенски одбор под председништвом др. Анте Трумбића је француској и енглеској влади и руском амбасадору у Паризу упутио меморандум о својим намерама и циљевима своје политике. Ту се истиче да су Срби, Хрвати и Словенци један исти југословенски народ који је историјски тежио да своје народно јединство потврди и политичким јединством и стварањем јединствене државе на југословенском етничком простору. Главна препрека том циљу је била Аустро-Угарска па је зато таква југословенска држава имала да се створи ван оквира АустроУгарске. Поред овог Одбора, са истим амбицијама је у Паризу 1917. образован и Црногорски одбор за народно уједињење. То тело је, насупрот званичној политици црногорске владе и кнеза Николе I, тежило уједињењу Црне Горе са Србијом и српским, хрватским и словеначким народом на подручју Аустро-Угарске. 
1. 
II. ЈУГОСЛОВЕНСКЕКОНФЕРЕНЦИЈЕИЈАЧАЊЕ ЈЕДИНСТВА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПОКРЕТА У ПРАВЦУ СТВАРАЊА ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ 
Крфска конференција од 1917. и усвајање декларације о решавању југословенског питања 
Прекретницу у решавању југословенског питања је представљала 1917. која је створила повољне спољнополитичке, али и унутрашње услове за успешне активности на том плану. Тако се Пашић одлучио на нове преговоре са шефовима Југословенског одбора и утврђивање плана даље заједничке акције. До њих је (на позив Пашића) дошло на Крфу где се налазила избегличка српска влада па је тако јуна 1917. одржана Крфска конференција као важан корак у правцу поступног приближавања и уједињавања југословенских народа. Из ове конференције је 20. јула 1917. проистекла и тзв. Крфска декларација коју су у име српске владе потписали Никола Пашић а Југословенског одбора др Анте Трумбић. Полазећи од идеје о националном јединству троименог народа а на основу начела о самоопредељењу. Декларација је истакла захтев за уједињењем и утврдила принципе на којима ће се засновати будућа заједничка држава. Таква држава ће бити истовремено и уставна, демократска и парламентарна монархија на челу