карактера нове државе, Краљевине СХС која је и до данас остала непромењена. По њему, уговорни положај Краљевине СХС се није разликовао од уговорног положаја Краљевине Србије јер настанак ове нове државе није изазвао никакав прекид у дотадашњем систему међународних уговора Краљевине Србије. Дакле, гледано споља, с међународно-правног гледишта, по С. Јовановићу, ова држава СХС није нова, него стара држава јер је наследила цео систем међународних уговора Краљевине Србије па тако између ње и Краљевине Србије нема прекида континуитета. То опет значи да стране државе нису осетиле појаву неке нове државе, правног субјекта с којим треба из почетка да уреде своје односе. То важи како за уговоре које је Краљевина Србија закључила са Савезницима, тако и непријатељским државама јер и у једном и другом случају ништа није промењено у спољашњем правном стању Краљевине Србије. Главни разлог што је с међународно-правног гледишта Краљевина СХС сматрана старом а не новом државом је тај што је од субјеката који су ту државу створили само један, Краљевина Србија имала међународно-правно признати субјективитет. Са унутрашњег, уставно-правног гледишта, у односу на државу СХС преовлађују различите концепције и постоје бројна и подељена мишљења о томе да ли је она стара или нова држава. 
По једном гледишту држава СХС представља продужење Краљевине Србије јер су се аустро-угарски Југословени просто придружили Краљевини Србији а нису се ујединили с њом у нову државну творевину. Иако се овим прикључењем аустро-угарских Југословена променило унутрашње уређење Србије, њена Краљевина није престала да постоји, већ се само толико променила што су је поред Срба још и Хрвати и Словенци признали за своју државу. Против овог мишљења се истичу јаки правни аргументи који говоре да се ради о новој држави која има нова обележја уместо старих обележја Краљевине Србије (имена, грба и заставе). Њен настанак је саопштен страним државама онако како се то чини у случају настанка сваке нове државе а после проглашења ове нове државе се заузео став да она нема свој устав и да треба да се сазове уставотворна скупштина ради доношења њеног новог устава. Овакви аргументи очигледно оповргавају становиште да је држава СХС продужење Краљевине Србије и да се њено уставно стање може извести из уставног стања Краљевине Србије са којом је наводно очувала континуитет. 
По другом гледишту ова нова држава СХС није коначно створена јер је поред старе српске постојала и стара хрватска држава, тако да су и једн