обичаја и она се односи највише на оне обичаје везане за рад и функционисање Парламента и парламентарног режима. То су, рецимо, обичаји да краљ даје сагласност на сваки закон усвојен у Парламенту без права употребе вета, да већину краљевских овлашћења врше министри, да је краљ дужан да прихвати савет министра, да не сме да присуствује седницама кабинета и др.  
б) Устав САД (амерички устав) 
Борба за уставност и уставе се водила пре свега у Европи (Француској) али и ван ње, на америчком континенту где су поједине енглеске колоније, будуће независне државе, доносиле своје прве уставе. Иако први писани устав Енглеске (Кромвелов устав) никад није заживео, његове идеје напредне пуританске републике ће имати значајну улогу у развоју уставности на америчком тлу. Оно што нису могли да постигну у Енглеској, пуритански слојеви енглеских исељеника ће покушати да остваре у Америци. Борба за независност енглеских колонија је започела 1776. и трајала је све до 1783. када је Велика Британија била принуђена да уговором у Версају призна пуну независност 13 бивших колонија Северне Америке.  У току ове борбе, америчке колоније уједињене у јединственом патриотском покрету, су приступиле самосталној државној организацији и доносиле и своје прве уставе. Први устав на америчком тлу је донела Вирџинија, у току рата за независност и то 1776. да би током те и следеће, 1777. своје уставе донеле и остале колоније, Њу Јорк, Хемпшајр, Џорџија, Мериленд, Конектикат, Њу Џерси, Род Ајленд, Делавер, Северна Каролина и Јужна Каролина и на крају, 1780. и Масачусетс. На том путу заједничке борбе од историјског значаја је био 4. јул 1776. када је донета чувена Декларација независности којом су се поменуте колоније прогласиле независним. Декларација се инспирисала природноправним учењем и теоријом да се људи рађају једнаки, да их је Творац снабдео неотуђивим правима као што су живот, слобода и тражење среће и да је циљ сваке владавине очување тих неотуђивих права. Међу овим уставима америчких државица по значају се издваја онај први, државе Вирџиније који је донет под утицајем Томаса Џеферсона 1776. и који је био модел и узор за остале америчке уставе. На Другом континенталном конгресу 1777. донета је одлука да се ових 13 америчких државица конфедерално удруже, да образују Конфедерацију и усвоје њен Устав да би након те слабе и неефикасне (лабаве) заједнице америчке државице приступиле стварању снажне федерације. Тај посао на стварању федерације доношење новог устава је започела Уставотворна скупштина 25. мај