То је Устав земље која је била на страни фашистичких Сила осовине и која је, као и Немачка и Италија, поражена у рату. Жеља да се заборави прошлост и спрега с фашизмом је видљива у преамбули Устава где се наглашава идеал јапанског народа да живи у миру и складу са начелима која прихватају мирољубиви народи у свету.  Иако и даље монархија, Јапан се модернизовао у духу преовлађујућих парламентарних држава и система власти тог доба. Јапан је по овом новом Уставу од 1946. уставна монархија са Императором на челу као традиционалном институцијом и симболом јапанске државе и јединства њеног народа. Император има стриктно одређена овлашћења која му припадају као шефу државе а то су да именује, на предлог Парламента, премијера владе (кабинета), на предлог Кабинета, председника Врховног суда. Даље, он у својству представника државе прима акредитиве страних дипломатских представника, проглашава законе, додељује награде и одликовања, даје помиловања и др.  Парламент је у парламентарном режиму (по британском моделу) централно представничко тело и њему припада законодавна власт, односно доношење закона. Он је састављен од два дома: Представничког дома у коме су изабрани посланици са мандатом од четири године и Другог, горњег дома у коме су постављени чланови са мандатом од шест година с тим да се сваке три године обнавља половина састава овог дома.  Парламент као законодавно тело решава о законима у оба дома (у равноправном делокругу), тако да један законски предлог, изгласан у једном дому, постаје закон када га изгласа и други дом. У случају несагласности домова око предлога закона, исти постаје закон када га по други пут изгласа Представнички дом већином од две трећине присутних посланика на гласању.  У духу усвојеног парламентаризма извршна власт припада Кабинету (влади) на челу с премијером и министрима који одговарају колективно пред Парламентом па као такви морају да уживају и његово поверење (парламентарне већине).  Судску власт у земљи врше судови на челу са Врховним судом као највишом судском инстанцом земље, састављеном од законом утврђеног броја судија на челу с председником. Овај суд врши и контролу уставности закона по узору на амерички модел контроле уставности и улогу Врховног суда у тој оцени уставности америчких закона. Јапански устав од 1946. посвећује и посебну (III) главу правима, слободама и дужностима грађана и то су углавном класична права и слободе, али и нека нова социјална и економска права (на рад, образовање, слободан избор професије и др.) Иако монархистички, овај Устав Јапана је имао и демократски карактер, што дугује и утицају америчких окупационих снага на челу са генералом Мак Артуром, па се често помиње да је о