правима која су света, неотуђива је у правном (позитивноправном) смислу уграђена у првим капиталистичким уставима и ти први буржоаски и либерални устави су стекли славу управо својим прокламацијама о светости и неприкосновености својине, о слободама и једнакостима као темељним принципима и вредностима политичке организације капитализма. У основи теорије и школе природног права је била теорија друштвеног уговора као темељ државе и њене рационалне (државе) организације.  Ова теорија друштвеног уговора је доказивала да се држава и њена власт успоставља путем тзв. друштвеног уговора и да се тим путем људи свечано одричу својих апсолутних права и преносе их на суверену власт државе. Држава се појављује као суверен, као општа воља изнад појединачних воља, са задатком да их обуздава и сузбија у интересу заједничке воље целе друштвене заједнице. Ова уговорна теорија је изложена у више варијанти, али је код свих теоретичара друштвеног уговора присутна мисао да изнад појединачних воља мора да постоји једна општа воља, један акт, уговор по коме се те појединачне воље и власти ограничавају и ступају у општу, суверену власт која је једна и свемоћна. 
II. ДОНОШЕЊЕ ПРВИХ УСТАВА У СВЕТУ 
Човечанство је прешло дуг пут од стања неписане до стања писане уставности и писаних правила о државном и друштвеном уређењу. Оно је више живело у режиму тих неписаних правила да би крајем XVIII века дошло до значајног напретка у смислу појаве првих писаних устава и развоја уставности. Идеја устава се најпре зачела у Енглеској и ту се прво поставило питање власти и положаја владара јер је требало сузбити неограничену власт монарха и то најпре у корист права племства, а касније све више и у корист грађанског сталежа. XVIII век је означио прекретницу у развоју човечанства захваљујући појави и улози грађанства (буржоазије). Под окриљем буржоазије долази до буђења обесправљених друштвених снага и њиховог укључивања у борбу против феудализма. У дугој и херојској борби против феудалних господара, трећи сталеж, предвођен буржоазијом, је у крви освојио слободу и успоставио се као политички субјект који одлучује о својој судбини. 
1. Револуција и њен значај за доношење првих устава-револуционарни устави 
Време у коме се доносе први писани устави у свету је било време великих револуција - Америчке и Француске. Нарочито с